Izvor: Radio 021, 28.Nov.2014, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako peto dete gojazno
U Srbiji oko 55 odsto stanovništva ima problema sa prekomernom telesnom masom, što nas karakteriše kao gojaznu naciju, rekla je načelnica Klinike za endokrinoligiju KBC Vojvodine prof. dr Edita Stokić, dodajući da nedavni podaci pokazuju da je porastao i broj dece sa prekomernom težinom i da je sada, praktično, svako peto dete gojazno.
"To je ogromna armija dece koja je gojazna, a koja će u perspektivi, ako nešto ne preduzmemo, imati brojne komplikacije", napomenula je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ona, dodajući da osobe koje imaju problema sa gojaznošću u perspektivi sa sobom nose brojne komplikacije: povišen krvni pritisak, dijabetes tip 2, neke oblike maligniteta i brojne druge probleme.
Po njenim rečima, nasuprot ovako zabrinjavajućim podacima stoji i druga "strana medalje", a to je da se uspešnim lečenjem gojaznosti, sa redukcijom telesne mase, dovoljno je pet do 10 procenata, postižu dobri rezultati. Dobri rezultati se, kako je objasnila Stokić, mogu postići bilo odgovarajućom redukcijom ishrane, povećanjem fizičke aktivnosti, promenom dotadašnjeg načina života, a ako sve to ne bude dalo željene efekte, počinje primena medikamenata, nekada i odgovarajući hirurški zahvati.
Ističući da je svaka dijeta individualizovana i da se ne mogu sve istovremeno primenjivati, Stokićeva je iznela podatak iz jedne studije, da ovog momenta u svetu 50 odsto gojaznih osoba drži dijetu, od kojih polovina ne postiže nikakav terapijski efekat.
Osamdeset procenata pacijenata kojima je preporučena dijetetska ishrana, prema njenim rečima, pokušava to da reši na svoj način, bez saglasnosti stručnjaka - endokrinologa, nutricionista, kardiologa itd.
Tačan podatak koliko pacijenata se zbog gojaznosti obrate lekarima ne postoji, ali je, kako kaže, interesantno da je čak 53 odsto lekara u Evropi izostavilo da navede dijagnozu gojaznosti kod pacijenata koji su lečeni zbog nekih drugih bolesti, dok su na lečenje preterane težine ukazivali kod onih pacijenata koji su bili ekstremno gojazni.
Prednovogodišnji period najlošiji je za lečenje gojaznosti, odnosno pridržavanja saveta lekara, dodaje ona, i kao "najnižu tačku" za lečenje navodi drugu sedmicu decembra, jer se pred novogodišnje praznike najviše gubi volja i na neki način mimoilaze pravila dijetske ishrane.
Korišćenje raznih dijeta koje se pojavljuju na internetu i koje nisu zasnovane na medicinskim osnovama, upozorava Stokićeva, mogu dovesti do brojnih štetnih posledica, pogotovo korišćenje raznih "čudotvornih" preparata. "Naši vodiči ne savetuju te preparate, već ističu pravilo da se za lečenje može koristiti jedino lek koji je baš registrovan za lečenje gojaznosti", ističe Stokićeva.
