Izvor: Blic, 24.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako čevrto dete u Srbiji živi u bedi
Svako čevrto dete u Srbiji živi u bedi
Svako četvrto dete u Srbiji je siromašno i ne uspeva da se ostvari i razvije svoje sposobnosti do krajnjih granica - upozorava za 'Blic' direktor Jugoslovenskog centra za prava deteta psiholog Ljuba Pejaković. Po poslednjem istraživanju Unicefa, rađenom po evropskim kriterijumima, od dva miliona dece u Srbiji 200.000 živi ispod granice siromaštva, a još 600.000 je na granici siromaštva i nema uslova za srećno detinjstvo i normalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << život.
Siromaštvo je traumatično i ono ometajući faktor koji ograničava potencijal koji svaki mališan nosi u sebi. Deca ne uspevaju da se ostvare jer beda sakati njihov duhovni i obrazovni razvoj, generalna je ocena domaćih stručnjaka, sagovornika 'Blica'.
Tročlana porodica Šorak, otac Miroslav i dva maloletna dečaka, osnovac Draško (1993) i srednjoškolac Rastko (1986), mesečno primaju od države oko sedam hiljada dinara.
- Ne jedemo meso, ponekad kupimo viršle ili džigericu. Garderobu ne kupujemo, dobijamo je od prijatelja i rodbine. Nigde ne putujemo, deca ne idu na letovanje. Nemamo kola, mobilne telefone... - kaže za 'Blic' otac Miroslav Šorak.
Žive kao podstanari. Otac govori tri svetska jezika i završio je višu pomorsku školu. Ostao je kaže bez posla jer država nije imala prekvalifikaciju za njegovo zvanje telegrafiste.
Studije samo na budžetu
Nekada mu je hobi bio numizmatika, danas preprodavajući stari novac na Kalemegdanu dodatno zarađuje za život. Kuća porodice Šorak prepuna je knjiga. Pozajmili su pare za koje, kaže Miroslav, nije siguran da će ikada moći da vrati. Kupili su kompjuter, ali nemaju novac za internet sate:
- Obrazovanje dece vrlo mi je bitno. Ali, nisam siguran da ću moći da ih školujem. Starijem sinu sam već rekao da će moći da studira ako bude na budžetu ili ako sam zaradi za školovanje. U suprotnom, neće moći da studira i ako to želi i ima sposobnosti - kaže Miroslav.
Govoreći kako siromaštvo utiče na obrazovanje, socijalni radnik u Savetovalištu za borbu protiv nasilja u porodici Mira Simić ističe da 'novac pruža šansu, a da li će ona biti iskorišćena to je već lični momenat'. 'Dok, s druge strane, dete iz siromašne porodice mora biti enormno talentovano da bi se ostvarilo':
- Siromašno dete nema mogućnost za vanškolske aktivnosti jer je za njih uslov egzistencijalna zadovoljenost. Nema novac da uplati za sport, nema za učenje jezika koje želi... U našem društvu izostala je ustanova za talentovanu decu koja nemaju materijalnih mogućnosti - ističe Simić.
Porodica kao pomoć
Direktor Jugoslovenskog centra za prava deteta psiholog Ljuba Pejaković kaže da siromašna ali motivisana deca mogu nešto postići, međutim, u većem broju se ne ostvare. Generalno, siromaštvo je ometajući faktor, ali ne i jedini koji utiče na razvoj deteta. Bitan faktor je i sredina za koju profesor Pejaković kaže da kod nas često može imati dobru stranu. Po njegovom mišljenju, očuvanost patrijarhalnog duha u našem društvu ogleda se u porodičnoj solidarnosti, pa tako talentovanom detetu često pomaže rodbina.
Mira Simić kaže da je majka ta koja može da prepozna šansu koje njeno dete nosi u sebi, ali i dodaje da je samo ostvarena i zadovoljna žena kvalitetna majka. Ističe, da stoga država mora izgraditi mehanizme zaštite porodice koja zapravo primarno utiče na dete.
- Retki su lideri iz takvih, siromašnih struktura. Ali su zato često žestoki borci. Ako uspeju, oni su bez kompromisa i mahom kasnije nisu baš jednostavni za svoju porodicu. Imaju stav da njihovo dete ne sme da živi kao i oni, ali su zbog toga mahom mnogo zahtevniji - kaže Simić.
Strategija Vlade
Prethodna Vlada Srbije usvojila je oktobra 2003. Strategiju za smanjenje siromaštva, a koju je sadašnja prihvatila. Na oko 30.000 hiljada porodica koje su prošle godine primale socijalnu pomoć, biće pridodato još preko deset hiljada. Po rečima Vere Kovačević, vođe tima koji je izradio nacionalnu strategiju, suština ovog projekta jeste da stavlja veliki akcenat na zapošljavanje, a s druge strane za ugrožene kategorije - među kojima su posebno ugrožena izbegla lica i Romi - zaštitne mehanizme u periodu tranzicije.
Po istraživanjima, kaže Vera Kovačević, siromaštvom su najviše ugrožena deca dobi između sedam i 14 godina. Zato su, dodaje, deca posebna kategorija u strategiji. Jedna od novina u delu oko socijalne zaštite jeste to da se mališani ne smeštaju u ustanove već u hraniteljske porodice koje su, po oceni stručnjaka, humanije okruženje za razvoj. Željka Jevtić
