Izvor: Blic, 07.Okt.2013, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakih 17 sati neko oduzme sebi život
Za osam meseci ove godine u Novom Sadu i njegovoj bližoj okolini samoubistvo je izvršila 71 osoba, od čega su dvoje bili tinejdžeri, podaci su novosadske Policijske uprave. Ruku na sebe najčešće dižu osobe starije od 50 godina, i to uglavnom muškarci. Suicid kod mladih najčešće povezan sa razvojnim krizama
U Srbiji na 100.000 stanovnika život sebi oduzme 14 ljudi. Podatak je još sumorniji u Vojvodini gde se crna brojka popela na 23 samoubistva. Statistika kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se u severnoj pokrajini na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo. U Subotici, koja je u samom vrhu evropskih gradova po broju suicida, među samoubicama čak 60 odsto su Mađari.
Više faktora za suicid
Psiholog Boris Popov ističe da u činu samoubistva ulogu ima više faktora i da se zaključak ne može donositi na osnovu pojedinačnog slučaja. Ljudi podižu ruku na sebe i kada izgube veru i nadu da će se u budućnosti nešto promeniti.
- Moguće je da je odluka o suicidu trenutna, impulsivna, ali su vrlo retke. I loša finansijska situacija doprinosi suicidu - kaže on.
Kad je u pitanju način izvršenja samoubistva, čak 43 osobe to su učinile vešanjem, u devet navrata samoubice su skočile sa visine, a u tri navrata za žrtve je bilo kobno utapanje. U 14 slučajeva samoubistvo je počinjeno vatrenim oružjem. Kao razloge za dizanje ruke na sebe stručnjaci za suicid uglavnom vide u novčanim problemima, koji kod žrtava izazivaju osećaj potpunog beznađa.
Osim toga, ljude na samoubistva nagoni i saznanje da imaju tešku bolest s kojom ne mogu da se nose, gubitak posla, kao i osećaj beskorisnosti, jer više ne mogu da hrane svoju porodicu.
Klinički psiholog Branka Kordić veliki broj samoubistava objašnjava time da je Srbija traumatizovano društvo u tranziciji.
- Nažalost, niko se nije bavio time kako olakšati traumu, a poznato je da se traume i stres akumuliraju, što znači da se takva situacija teško podnosi. Veliki problem predstavlja i usamljenost, jer ljudi nemaju s kim da podele svoje probleme - objašnjava Kordićeva.
Isidora Petković, psiholog u Gerontološkom centru u Novom Sadu, smatra da je to izražen osećaj bespomoćnosti, i sve je više starih ljudi koji su ostavljeni, a kada i obole postaju još bespomoćniji. Sociolozi, međutim, upozoravaju i na činjenicu, da pored usamljenosti i odbačenosti, starije osobe imaju i egzistencijalnih problema, što ih čini bezvoljnim, depresivnim, a na kraju i očajnim.
Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje u Subotici, kaže da je broj pokušaja suicida 20 puta češći od samog suicida. - Suicid kod mladih je najčešće povezan s razvojnim krizama. Osim toga, trenutna situacija u društvu izaziva osećaj besmisla, mladi ne vide perspektivu i budućnost - kaže dr Kosić Bibić.
Romanopisac Dražen Prćić iz Subotice smatra da je veliki broj samoubistava posledica otuđenja. - Subotičani su mirni i povučeni, ali je sredina mešavina velikog broja različitih temperamenata. Problem je što potencijalnim samoubicama u trenutku kada se odluče na takav čin nema ko da da podršku – kaže Dražen Prćić.
Glumica i direktorka Dečjeg pozorišta Marta Aroksalaši Stamenković uzrok vidi u geografskom položaju i nepreglednoj ravnici što, kako i stručnjaci objašnjavaju, izaziva depresiju.
Najčitanije SADA:
