Izvor: B92, 17.Sep.2013, 01:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki treći biznismen član partije

Beograd -- Možda najbolja slika i prilika tranzicione Srbije jeste podatak da se čak 32,5 odsto vrhunskih biznismena nalazi u članstvu neke od političkih partija.

Među podacima koje je na međunarodnoj radionici u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert, posvećenoj ekonomskim elitama u tranzicionim zemljama, izneo profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić jeste i taj da je broj politički aktivnih privrednika u Srbiji nekada bio mnogo veći, čak 62 odsto, kao i da ih je 17,2 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto pripadalo vladajućoj partiji.

Prema istraživanju Intune, koje je Vuletić predstavio učesnicima skupa u Beogradu, procenat političkih aktivnih biznismena u zemljama Centralnoistočne Evrope u poslednjih nekoliko godina znatno je manji od onog u Srbiji.

Tako je, na primer, u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj svega 2,5 odsto onih top-biznismena koji pripadaju nekoj političkoj stranci, dok je nešto veći procenat takvih u Bugarskoj (7,5) i Mađarskoj (9,5 odsto). Objašnjavajući ekonomski razvoj Srbije u tranzicionom periodu, Vuletić je napomenuo kako je kapitalizam u Srbiji stvoren kao „socijalni projekat države“, kao i da je „nova politička elita napravila sistem prateći svoje interese“.

On je istakao kako dve trećine ekonomske elite, uključujući biznismene i njihove rođake, drži komandujuće pozicije u ovom sistemu.

Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički rekla je da ekonomska elita u našoj zemlji igra veoma važnu ulogu, ali ne i odlučujuću, kao i da najveća krivica ide na račun političke elite. Poredeći BDP Srbije iz 2000. i 2011. sa onim iz 1989, Udovički je istakla kako naša zemlja beleži znatno lošije rezultate od zemalja u regionu.

„Srbija je 2000. ostvarivala tek 56 odsto BDP-a od onog koji je imala 1989. Taj procenat je u 2011. bio bolji, nekih 83 odsto, ali i dalje među najlošijim“, naglasila je Udovički. Srbija je ubedljivo najlošija u poređenju sa zemljama bivše SFRJ, jer je većina dostigla i prestigla taj nivo iz 1989. (osim Crne Gore i BiH, koje su pre dve godine bili na nivou od 95 odsto BDP iz 1989). „

Lošije među centralno i južno evropskim zemljama od nas su jedino Moldavija i Tadžikistan“, napomenula je Udovički. Govoreći o tranzicionim godinama, Udovički je pomenula i privatizaciju, istakavši kako je pre deset godina bilo kompanija koje nisu bile uzimane u obzir za privatizovanje i kako su one vremenom postale opterećenje za budžet.

„Od onih koje su sad u restrukturiranju samo neke će moći da budu spasene, kao što je to bio slučaj sa Fijatom“, rekla je Udovički na dvodnevnoj radionici Fondacije Fridrih Ebert. Srbija, smatra Udovički, a to pokazuju i istraživanja, jeste i može da bude kompetentna na evropskom tržištu u mnogim oblastima, kada se pogleda izvoz, ali je napomenula kako je našoj zemlji potrebna strategija za privlačenje stranih investicija, plan kako da se pomogne domaćim preduzećima, ali i bolji obrazovni sistem.

Nastavak na B92...