Izvor: RTS, 16.Nov.2009, 20:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki šesti stanovnik gladan
Na samitu o hrani u Rimu postignut načelan konsenzus o borbi protiv gladi, ali nema obavezujućih zaključaka i preciznih rokova. Bez saglasnosti o obezbeđivanju 44 milijarde dolara pomoći siromašnim državama i 2025. kao roku za iskorenjivanje gladi.
Svetski lideri i vladini zvaničnici su se na samitu Ujedinjenih nacija o hrani u Rimu dogovorili danas da povećaju pomoć za razvoj poljoprivrede u siromašnim zemljama, ali nisu odredili nikakav cilj niti rok za delovanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Na trodnevnom samitu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), koji je danas počeo u Rimu obećano je da će se nastaviti borba protiv gladi u svetu i značajno povećati pomoć poljoprivredi nerazvijenih zemalja.
U prvim satima samita usvojena je deklaracija, kao znak konsenzusa šefova država ili vlada oko 60 zemalja prisutnih na skupu.
Zemlje učesnice obavezale su se da značajno povećaju davanja za poljoprivredu u nerazvijenim zemljama kako bi se popravio položaj oko milijardu gladnih u svetu.
Ipak, nije postignuta saglasnost o obavezivanju na 44 milijarde dolara godišnje za poljoprivredu, što je procena FAO.
Takođe, u deklaraciju nije ušla ni 2025. godina kao rok za iskorenjivanje gladi u svetu, što je bila ideja FAO.
Iz G8 na samitu prisutna samo Italija
Generalni sekretar UN Ban Kimun izjavio je na otvaranju samita da je "hrana osnovno pravo".
"Današnja kriza sa hranom mora da nas upozori, zbog sutrašnjice. Od danas do 2050. godine naša planeta mogla bi da ima 9,1 milijardu stanovnika", upozorio je Ban na otvaranju samita kome prisustvuju lideri 60 zemalja, ali među njima nisu one koje čine grupu osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8).
"Tragično je to što svetski lideri ne dolaze u vreme ekonomske krize jer je skupa hrana vruća tema", kaže Danijel Berman iz organizacije "Lekari bez granica".
Da bi se ishranilo više od devet milijardi ljudi potrebno je da se proizvodnja hrane poveća za 70 odsto, dodao je generalni sekretar UN.
"Potrebne su nam značajne promene da bismo mogli da se ishranimo, a posebno da bismo zaštitili najsiromašnije i najugroženije", istakao je Ban.
I danas se umire od gladi
"Danas će više od sedamnaest hiljada dece umreti zbog gladi, šest miliona dece ove godine. Svet ima dovoljno hrane. Međutim, danas je više od milijardu ljudi gladno. To je neprihvatljivo. Ja sam se samo jedan dan odrekao hrane u znak podrške borbi protiv gladi i nije mi bilo lako. A za toliko ljudi je glad svakodnevica", kaže generalni sekretar UN Ban Kimun.
Generalni direktor FAO Žak Dijuf otvorio je samit kratkim govorom u kome je ocenio da je rimski susret od "kapitalne važnosti" jer mu prisustvuju brojni šefovi država ili vlada.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je, u uvodniku koji danas objavljuje list "Il Sole 24 Ore", da je potrebno više učiniti da bi nestala "sramota" kao što je glad u svetu.
"Gubimo bitku protiv gladi u svetu. Više od milijardu ljudi na planeti nema dovoljno hrane za dnevne potrebe. A u nerazvijenim zemljama situacija je iz dana u dan sve gora. To je sramota na moralnom planu. Kako je moguća da u 21. veku, nakon putovanja na Mesec, nismo sposobni da ishranimo stanovništvo", napisao je Barozo.
Barozo je podsetio da su svetski lideri na samitu G8 u L'Akvili u julu obećali izdvajanje 20 milijardi dolara za borbu protiv gladi u naredne tri godine, kao i da je EU prošle godine deblokirala milijardu i po dolara za hranu i da planira dodatne četiri milijarde tokom tri naredne godine.
Afrikancima dobro dođe i najmanja pomoć, poput obnavljanja starog sistema za navodnjavanje.
"Kad bi nas barem više pomagali. Evo, čim smo izbegli troškove za struju za pumpe za navodnjavanje i iskoristili slobodan pad vode, mogli smo da uštedimo i da posejemo kvalitetnije žitarice", kaže Neli Odago, poljoprivrednik iz Kenije.
Gadafi o "novom feudalizmu"
Obradivu zemlju u afričkim državama sa najviše gladnih kupuju bogate države, poput Saudijske Arabije, ali da bi tamo proizvodile hranu za svoje potrebe.
Libijski lider Moamer el Gadafi je zatražio da zemlje uvoznice hrane prestanu sa kupovinom afričke obradive zemlje, ocenivši tu praksu kao "novi feudalizam" koji bi se mogao proširiti i na Latinsku Ameriku.
"Oni kradu od afričkog naroda, oduzimaju im njihova prava, a isto će se događati i u Latinskoj Americi", kaže libijski predsednik.
"Treba da se borimo protiv tog novog feudalizma, treba da stavimo tačku na otimačinu zemljišta u Africi", dodao je libijski lider.
Međunarodni istraživački institut za prehrambenu politiku, sa sedištem u Vašingtonu, saopštio je ranije ove godine da su od 2006. siromašne zemlje prodale 15 do 20 miliona hektara zemljišta ili pregovaraju o prodaji sa inostranim kupcima.
Pobornici takvih sporazuma ukazuju da oni obezbeđuju novo seme, tehnologiju i novac za poljoprivrednu proizvodnju u privredama u kojima decenijama nije dovoljno investirano.
Osim pape Benedikta Šesnaestog, na samitu učestvuju lideri zemalja Afrike, Azije, Amerike, ali među njima je samo Italija iz G8, koju predstavlja premijer Silvio Berluskoni.
Ljuti što ni posle ovog samita, po svemu sudeći, neće ostati ništa do prazna obećanja, u Rimu protestuju italijanski poljoprivrednici i aktivisti organizacija za borbu protiv gladi.
