Izvor: Politika, 14.Jun.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki političar je gospođa ministarka
Glumac Goran Jevtić biće prvi glumac u 85 godina dugoj istoriji Nušićeve komedije koji će tumačiti Živku Popović
Okruženi smo Živkama! Svako ko je na vlasti postaje Nušićeva gospođa ministarka, nažalost. Pogledajte retoriku naših političara koja se menja od izbora do vlasti. Pojedince koji imaju potrebu da nas ubede da su ljudi iz naroda. Međutim, nama nisu potrebni ljudi iz naroda, već oni koji rade za narod. Zatim primetite kako im se menja način govora. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Odjednom postaju ultimativni: vređaju, viču, prave nenormalne pauze između reči. Gledaju novinare i građane u oči. Stalno su na nivou polupretnji. Dodiruju prstima umetničke slike po galerijama. Mi ćemo se baviti tim transformacijama, ali ne da bismo nekoga napadali niti izvrgavali ruglu.
Nije to ni Nušić radio, već je govorio: „Blag sam prema svoji likovima, hoću smehom da ih izlečim. Hoću da im pokažem da to nije dobro, da se samo malo postide, malo trgnu i opamete”, kaže glumac Goran Jevtić, kome je rediteljka Tanja Mandić-Rigonat poverila lik Živke u Nušićevoj „Gospođi ministarki”, komediji koja priča o pohlepi, želji za vlašću žene koja je preko noći opanke zamenila štiklama.
Predstava „Gospođa ministarka” biće premijerno izvedena na Nušićev rođendan, 8. oktobra, na sceni beogradskog pozorišta „Boško Buha”, u susret obeležavanju 150 godina od rođenja poznatog komediografa.
Kuriozitet ove postavke jeste što kompletnu podelu čine glumci, u maniru Šekspirovog vremena, kada su sve uloge, i muške i ženske igrali muškarci. Jedino će lik deteta Rake tumačiti Katarina Marković. Tako će Goran Jevtić biti prvi glumac u 85 godina dugoj istoriji ove Nušićeve komedije koji će tumačiti Živku Popović.
U podeli su i: Mihailo Todorović (Sima), Miloš Vlalukin (Čeda), Uroš Jovčić (Dara), Nemanja Oliverić (Anka), Viktor Savić (dr Ninković), Nenad Nenadović (Rista Todorović), Vlasta Velisavljević ( ujka Vasa), Dragoljub Denda (tetka Savka), Branislav Platiša (tetka Daca), Aleksandar Radojičić (Soja raspuštenica), Aleksandar Goranić (teča Jakov), Andrija Milošević (Pera Kalinić), Marko Janjić (gospa Nata).
– Nekako se uvek dešavalo da kada rade „Gospođu ministarku” reditelji za glavnu junakinju uzimaju glumicu koja ima gabarit da bude Živka, da bi pokazale raskoš svog glumačkog dara kroz priču, komediju, pokret. Budući da mi nismo žene, nemamo ni potrebu da to dokazujemo. Podela je isključivo muška, osim deteta Rake, koji je jedini bespolan, jer je maloletan i budući anarhista. Raka je u našoj predstavi jedina snaga za koju verujemo da nešto može da promeni. Fascinantno je i to da se od nastanka ovog komada društvene strukture nisu mnogo menjale. Nisu se promenile čak ni firme iz kojih se crpi novac, iz kojih se potplaćuje, način na koji se prave skandali, ruše vlade, ništa se nije promenilo. Zato „Gospođu ministarku” igramo u autentičnim tridesetim godinama. Smatrali smo da će se tako najbolje videti tragedija nepromenljivosti naše gluposti – kaže Jevtić i naglašava:
– Od kada postoji politika i od kada je sveta i veka ljudi ulaze sa različitim motivima u politiku. Motiv ne treba da bude novac, lični uspeh. Ne opravdavam takve porive, ali razumem tu vrstu potrebe. Živkin motiv je možda jedan od najgorih: želja za osvetom. Počnimo od prve scene kada Živka pozajmljuje novac od tetke, kada mora da trpi zeta, ali i služavku... Sve to Živku provocira da na vlast dođe sa idejom da napokon može da se osveti. Ko sa takvom emocijom dolazi na vlast, e taj je najopasniji!
Svi oni koji su posle Nušićeve „Gospođe ministarke”, primećuje naš sagovornik, dolazili na vlast želeli su da ne budu kao Živka i svi su se dobro krili. Međutim, taj poriv je toliko jak u čoveku da uvek prevlada.
Gledao je, kaže Jevtić, svoje prijatelje kako se drastično menjaju na vlasti. Kako preko noći, što bi rekao Nušić: „ćepanci postaju moderni, novi izlozi, pa i neonske sijalice, pa postaju palate i rešetke da neko ne razbije to staklo, i kada se okrenete vidite da živite u sopstvenom zatvoru i postajete neko koga ne možete da prepoznate”.
– Nije samo Živka ta koja se dokopala vlasti, već je do takvog apsurda dovedena scena njene porodice u kojoj oni traže penzije iako nikada nisu radili za državu. Oni hoće da se zapošljavaju, uzimaju učešće u koncesijama, institucijama kao da je to njihova prćija, lično nasleđe. Nisam video nijednu vlast koja nije upala u tu zamku. To valjda mora da bude tako, pa nam je postalo i normalno. Jednom mi je moj prijatelj i kolega Voja Brajović, pokušavajući da mi objasni kako funkcioniše velika politika rekao: „Znaš šta, kada uđeš u politiku, oni ti odmah ponude da staviš malo putera na glavi, jer njima je lakše. Dokle god imaš makar malo putera na glavi, nećeš dirati njih.” To je cena vlasti. Navedite mi političara koji nije gospođa ministarka, počev od premijera. Ta fantastična transformacija kod žena se ogleda u frizurama, od guvernerke do prve dame. Živka je nažalost postala simbol svih ljudi, tvrdi Jevtić uz konstataciju:
– Još kuburimo sa novcem za realizaciju predstave „Gospođa ministarka”. Tražimo pomoć na sve strane. Nadamo se da će nam neko i pomoći. Na kraju krajeva i mi obeležavamo jubilej. U redu je što postoji predstava „Konstantin” i što je urađen projekat „Zoran Đinđić”, ali je u redu i da mi obeležimo Nušićev jubilej, da nam neko materijalno pomogne. Do sada smo imali malo uspeha u tome.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 14/06/2013
