Izvor: Medijski istraživački centar, 10.Jul.2011, 10:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki peti učenik je vukovac

Piše Vesna Petrović
Od 2.762 osmaka koji su ove godine polagali završni ispit njih 535 je sa diplomom „Vuk Karadžić“, a odličan uspeh u osmom razredu postiglo je 1.592 đaka.
Slično je i u srednjim školama a osnovni razlog za to je pad kriterijuma ali i kalkulisanje učenika sa izostancima i ocenama, kaže Olga Dragojlović, direktorka Gimnazije „Svetzar Marković“ .
-Paradoks je i da odeljenja sa najviše izostanaka imaju i najbolji uspeh, dodaje ona  -Sveki peti >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << učenik koji je ove godine završio osnovnu školu dobitnik je „Vukove diplome“ koja podrazumeva da je đak imao petice iz svakog predmeta od petog do osmog razreda, da je primernog vladanja i da je učestvovao na republičkim takmičenjima i na njima osvajao nagrede.Prema statistici koja prati unos podataka o polaganju završnog ispita, testove iz matematike i srpskog jezika polagalo je  2.762 osmaka iz 33 osnovne škole u Nišu, a među njima je „registrovano“ čak 535 „vukovaca“. Broj odličnih učenika kojima se u đačkoj knjižici potkrala i po koja četvorka daleko je veći od broja onih koji su najbolji među najboljima.Primera radi u Osnovnoj školi „Dušan Radović“ osmi razred je sa odličnim uspehom tavršilo 125 od 166 učenika od kojih je 50 đaka sa „vukovom“ diplomom. Inače, ova škola je po broju „vukovaca“ vodeća, a na drugom je mestu Oš „Car Konstantin“ u kojoj je od 109 učenika njih 40 sa svim peticama. Treće mest pripada Osnovnoj školi „Ratko Vukićević“ koja je uručila 30 „vukovih“ diploma, a osmi razred je završilo 98 đaka. Direktori niških srednjih škola ovakvu situaciju na kraju školovanja osnovaca tumače opštim padom kriterijuma, ali ne beže ni od toga da su brojke slične i u njihovm školama, a razloga za to ima više.
-Činjenica je da je kriterijum ocenjivanja u osnovnim školama poslednjih godina pao, ali je situacija slična i u srednjim školama – objašnjava Olga Dragojlović, direktor Gimnazije „Svetozar Marković“ poznate po izuzetnim takmičarima iz matematike i informatike. – Od 240 naših maturanata sa osličnim uspehom je četvrti razred završilo 73 odsto njih, a 53 njih je dobilo vukovu diplomu.Odnos vukovaca i ukupnog broja učenika je isti kao i u osnovnim školama.To je visoka brojka, ali generalno posmatrani kriterijum ocenjivanja je pao i u osnovnim i u srednjim školama.
Situacija bi mogla da se promeni, smatra direktorka Olga Dragojlović, izenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanje o kome se ovih dana govorilo i u Skupštini Srbije.
-Potrebno je, pre svega, promeniti članove koji se odnose na dozvoljeni broj izostanaka učenika koji raste iz godine u godinu – objašnjava direktorka Olga Dragojlović. – Ranijih godina je bilo da odeljenja sa najvećim brojem izostanaka imaju i najlošiji uspeh, a sada je to obrnuto pa odeljenja sa najvećim brojem izostanka ima i najbolji uspeh.Za ovo postoji asvim logično objašnjenje koje ide na ruku roditeljima ali ne i učenicima.Deca ne dolaze u školu i to vreme koriste za učenje.Kada se pojave odgovaraju dobiju peticu.Postupak se ponavlja za svaki predmet, a deca u takvom ponašanju imaju i podršku roditelja.Njima je lakše da im dete bude odlično nego da imaju, na upisu za fakultete, manje poena iz srednje škole, ili da strepe nad uspehom deteta ako odlazi na popravne ispite.Tako im dopuste da kalkulišu sa izostancima i ocenama ne pitajući se previše šta je sa znanjem dece.
I tu je prvi problem.Usvojeno znanje na ovakav način je kratkoročno.Deca uče isključivo za ocenu. Znanje koje su stekli odlično reprodukuju i to je dobro, ali je loše to što naučeno gradivo o gomilu podataka koje su „strpali“ u svoje glave ne umaju praktično da primene.
- To potrvđuju i PISA testovi koje su naši petnaestogodišnjaci radili – kaže Olga Dragojlović. – Ovi tetsvi se upravo zasnivaju na primenu zananja u novim situacijama, a naša deca to ne umeju da urade.Pri tome ne možemo da kažemo da manje znaju od vršnjaka iz Evrope. I lično sam se uverila na predmetu koji predajem, hemija, da sredjoškolci u Srbiji uče bar dve trećine više gradiva od đaka iz evropskih zemalja, recimo od francuskih učenika.Podatke koje naša deca poseduju ne umeju da primene, da povežu znanje iz jendog predmeta sa drugim predmetom ili sa životom. Iz tog razloga su njihovi rezultati na PISA testovima lođiji od očekivanih.
Poslednje testiranje srednjoškolaca u okviru PISA projekta, 2009. godine, koji se sprovodi u sardnji Ministarstva prosvete i nauke i Instituta za psihologiju je pokazalo manji napredam naših đaka u odnosu na prethodno iz 2006.godine. Te godine su naši đaci bili na dnu evropske lestvice i zauzeli su 41 mesto od 57 zemalaja.Godine 2009. srpski učenici su malo poboljšali svoje znanje i našli su se na 43 mestu od 74 država.
Testiranje je, međutim, pokazalo da je broj funkcionalno nepismenih učenika u našoj zemlji i dalje ogroman. I to 33 odsto u oblasti čitanja, više od 34 u oblasti nauke, do čak 40 odsto u matematici. To znači da u proseku jedna trećina srpskih đaka u prvom razredu srednjih škola  usvojeno znanje ne zna  primeni u praksi.

Nastavak na Medijski istraživački centar...