Izvor: Večernje novosti, 12.Mar.2013, 23:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki peti stan prazan

KADA bi u svaku drugu praznu kuću ili stan u državi bio useljen po jedan građanin koji nema svoj krov nad glavom, Srbija bi bila zemlja bez podstanara. Na ovaj zaključak upućuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju da je pod ključem svaki peti stan u Srbiji. U selima i gradovima zemlje u kojoj se broj podstanara procenjuje na najmanje 320.000, prazno je čak 607.715 kuća i stanova. Stalne žitelje nema ni blizu 200.000 vikendica i sličnih građevina u kojima se živi samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << povremeno. Najviše pustih objekata, prema podacima RZS, ima na istoku i jugu Srbije, gde je svaka četvrta kuća neuseljena. Nešto bolje je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je u osami nešto više od petine objekata. U glavnom gradu prazno je svega 17 odsto stanova, a u Vojvodini je bez žitelja svega 16 odsto krovova. Veliki broj praznih kuća i stanova stručnjaci objašnjavaju ekonomskim razlozima, demografskim padom stanovništva i migracijama, o čemu najbolje svedoče - goli zidovi. - Najveći broj praznih stambenih objekata zabeležen je na jugu i istoku zemlje, što su sredine sa najvećim padom broja stanovnika - objašnjava demograf Ivan Marinković. - Svemu su doprineli i bela kuga i masovne selidbe, koje su gotovo hiljadu naselja svele na manje od stotinu žitelja. Paradoks da u Srbiji postoji reko 600.000 praznih stambenih jednica naspram više od 320.000 građana bez svog krova nad glavom predsednik Udruženja podstanara ”Velegrad” Mirko Mirković objašnjava osekom stanovništva, ali i sve slabijim šansama da te jedinice budu izdate. On ističe da bi Srbija trebalo da donese zakon o oporezivanju viška stambenog prostora: - Ova vrsta poreza doprinela bi ravnomernijem odnosu broja stanova i beskućnika. Svedoci smo toga kako zbog krize veliki broj gazda ne može da izda stan.HILJADE LJUDI STANUJU U VAGONIMA DOK se paučina hvata na hiljade kuća i stanova, ljudi bez svog krova nad glavom žive svuda gde je to moguće. Popis je otkrio da kao domovi služe i stari šlepovi, rashodovani vagoni, vojnički šatori, pa čak i pokrivene prikolice. Ova vrsta stanova smatra se smeštajem iz nužde, a takvih je na popisu prebrojano čak 7.635. Istovremeno, građani Srbije su krov nad glavom potražili i u oko 5.500 poslovnih prostorija, koje nisu ni naoko adaptirane u stanove. Da stanovi odavno ne služe samo za stanovanje, svedoči i veliki broj solitera u kojima su smeštene fotokopirnice, advokatske kancelarije, trgovinska preduzeća, pa čak i zanatske radionice. Osnovnoj nameni, pokazuje statistika, ne služi, čak, 17.500 stanova. Da se ”gajba” lako pretvara u ”šljaku” pokazuje porast od 6.000 ovakvih apartmana za poslednjih deset godina. Statističke podatke sa rezervom uzima Goran Rodić iz Odbora za građevinarstvo PKS. On kaže da individualne kuće u pasivnim krajevima samuju, dok su objekti za masovno stanovanje - krcati. - Većina praznih stambenih objekata u lošem je stanju - za rušenje ili temeljnu obnovu - kaže Rodić. - Prema našim podacima, u Srbiji postoji čak 1,5 miliona stambenih jednica koje ne ispunjavaju standarde za život u njima. Prosečnu veličinu stana od oko 72 kvadrata podižu velike kuće koje se zidaju u seoskim sredinama, i koje su većinom nezavršene.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Srbija bi mogla biti bez podstanara