Izvor: Blic, 14.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti mališan ima deformisanu kičmu
Svaki peti mališan ima deformisanu kičmu
Svako peto školsko dete u Srbiji ima nepravilno držanje, svako sedmo deformitet stopala, dok svako deseto ima problema sa kičmom. Ukupno uzevši, najmanje jedna trećina školske dece u Srbiji ima neki telesni deformitet, pokazuju podaci višegodišnjeg istraživanja i praćenja školske dece na Institutu za zašitu zdravlja Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut' iz Beograda.
U poslednjih 12 godina, od 1992. do 2004. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podaci se nisu bitnije menjali. Najviše problema školska deca imaju sa nepravilnim držanjem (oko 20 odsto), deformitetima stopala (između 10 i 15 odsto) i kičme (oko 10 odsto).
U Kikindi je, na primer, prema poslednjim ispitivanjima utvrđeno da čak 40 odsto dece ima neki vid lošeg držanja ili razvoja tela, podjednako gradska (41,32 odsto) i seoska (38,92), saopštile su tamošnje vlasti.
- Uzroci lošeg telesnog držanja kod školske dece su najčešće prepuna đačka torba, dugo sedenje u klupama (najčešće nepravilno), loše osvetljenje u učionicama, odsutnost dopunske ishrane, zamor od učenja, nedovoljno fizičke aktivnosti ili problemi sa vidom - kaže za 'Blic' dr Sunčica Knežević sa Instituta 'Batut'.
Kao i u mnogim drugim zdravstvenim problemima, i kod telesnih deformiteta genetika ima svoje važno mesto, ali stručnjaci sa Instituta ukazuju na povezanost deformiteta stopala, koja se lako otkrivaju već od rođenja deteta, sa kasnijim lošim držanjem ili problemima sa kičmom.
- Ako dete ima deformitet stopala kao malo, i ako se na taj poremećaj ne obrati odgovarajuća pažnja, onda možete očekivati da ono kasnije ima i nepravilno držanje tela. Naročito kad krene u školu i bude dodatno opterećeno teškom torbom ili dugim sedenjem u klupi - kaže dr Branislava Matić sa Instituta 'Batut'.
U praksi prim. dr Milijane Simonović, pedijatra Doma zdravlja 'Dr Milutin Ivković' sa Palilule, potvrđuju se statistike Instituta 'Batut'.
- Treba, međutim, reći da su svi ovi deformiteti uglavnom blagi i uz zanimljive lake igre roditelja i dece, takvi se deformiteti mogu ispraviti. Šta je lepše od takmičenja mame i tate sa detetom u tome ko će uspeti da odnese kliker sa jednog na drugi kraj sobe noseći ga nožnim prstima, a to je jedna od dobrih vežbi za stopala - kaže dr Simonović.
Po njenim rečima, roditelji su najčešće nespremni da učestvuju u ovakvim vežbama. Očekuju da tu odgovornost na sebe preuzmu lekari ili škola. Štaviše, u vrednosnom smislu, celo društvo počinje da forsira takozvane sedeće igre (igre na kompjuteru ili prosto gledanje televizije).
- Deca treba da skaču, trče, penju se, a roditelji to, nažalost, ne smatraju dovoljno važnim. Važno je, naravno, i da deca imaju kompjuter, ali mora im se omogućiti da se slobodno kreću napolju. Time će se telesni deformiteti sprečiti - kaže dr Simonović.
U Ministarstvu prosvete kažu da je jedan od razloga zbog kojih se sport u škole uvodi kao izborni predmet i namera prosvetnih vlasti da smanje broj dece koji imaju telesne deformitete. Svetlana Palić
