Izvor: Večernje novosti, 23.Sep.2014, 10:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki peti kija zbog ambrozije

ČAK 40 odsto dece i više od 20 procenata odraslih u Srbiji ima alergijske probleme, najčešće alergijski rinitis. Kod nas od ove bolesti, prema nezvaničnim procenama Agencije za zaštitu životne sredine boluje oko 400.000 osoba, dok samo na ambroziju alergijski reaguje čak 1,5 miliona ljudi, ili svaki peti stanovnik naše zemlje. Zabrinjavajuće je što se broj alergičnih sve više povećava, pa se procenjuje da će do 2020. godine svako drugo dete da oboli od alergijskog rinitisa.Alergije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se uglavnom ispoljavaju do treće godine života, a gotovo 70 odsto mališana koje roditelji dovedu kod specijaliste ORL pati od ovih tegoba. Međutim, sve je više i odraslih koji se sa simptomima alergije javljaju lekarima.Decenijama se stručnjaci bave razlozima nastanka alergije, koju smatraju novom epidemijom 21. veka. Urbana sredina, visok nivo higijene, veći broj dece - jedinaca u porodici smanjuju mogućnost kontakta i izloženost imunog sistema da nauči da razlikuje „napadača“ iz spoljne sredine - virusa, bakteriju, gljivicu, od bezazlenog „komšije“, polena ili grinje. Ali, da bi se aktivirala alergija potrebna je podloga, a to je najčešće genetska greška na petom hromozomu.GRINjE, HRANA, LEKOVI... Prema rečima dr Olike Drobnjak-Tomašek, u Srbiji je najraširenija alergija na polen ambrozije, a zatim trava, drveća i grinja. - Ne treba zanemariti ni alergije na hranu i aditive, kao ni alergiju na lekove i insekte - dodaje Drobnjak Tomašek.Ovo za „Novosti“ objašnjava primarijus dr Olika Drobnjak Tomašek, internista i alergolog, pomoćnik direktora i načelnik Odeljenja alergologije i imunologije KBC „Bežanijska kosa“.- Kada će se nečiji imuni sistem „pokvariti“, zavisi od promene sredine, navika u ishrani i opšteg zdravstvenog stanja pojedinca - kaže Drobnjak Tomašek. - Obično onaj ko ispolji alergiju u srednjem ili starijem životnom dobu, ima u anamnezi i podatak o nekoj zanemarenoj epizodi alergije u detinjstvu.Stručnjaci su došli do zaključka da deca iz seoskih sredina, koja su mnogo više u kontaktu sa životinjama, znatno manje pate od alergija. Amerikanci su dokazali i da ukoliko dete u prvoj godini života dobije tri ili više puta antibiotik, ima duplo veće šanse da dobije alergiju.I otrovne čestice koje u vazduh dospevaju iz industrije, ali i hemijski preparati, parfemi, kozmetika, kućna hemija, značajno doprinose nastanku alergije.Primarijus dr Vojislav Lekić, alergolog, načelnik Dečje bolnice KBC „Zvezdara“ - „Dr Olga Popović Dedijer“, kaže da čestice iz vazduha konstantno „napadaju“ sluznicu nosa, koja u jednom trenutku prestaje efikasno da pročišćava nosne hodnike.- Tako se aktivira čitav lanac događaja koji dovode do formiranja različitih supstanci i izazvaju curenje iz nosa, kijanje, svrab i zapušenost nosa - objašnjava Lekić. - Ako dete dugotrajno ima bistru sekreciju iz nosa, zatim zapušen nos, kijanje češće od deset puta dnevno i kašalj zbog slivanja sekreta niz ždrelo, kao i suzenje, crvenilo, otok i svrab očiju, jasno je da se ne radi o običnoj prehladi.

Nastavak na Večernje novosti...