Izvor: Studio B, 19.Feb.2015, 14:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki građanin treba da ima mogućnost da se leči
Ministarstvo zdravlja nastoji da ne bude nestašice lekova u Srbiji i da svaki građanin ima mogućnost da se leči najsavremenijim lekovima, rekao je danas državni sekretar Ministarstva zdravlja Berlislav Vekić.
Ministarstvo zdravlja nastoji da ne bude nestašice lekova u Srbiji i da svaki građanin ima mogućnost da se leči najsavremenijim lekovima, rekao je danas državni sekretar Ministarstva zdravlja Berlislav Vekić, navodeći da će morati da se menja Zakon o javnim nabavkama >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zbog problema koje zdravstvo ima na tom polju.
Na konferenciji "Farmacija: izazovi i perspektive 2015", koju organizuje NIN Fokus, a parnteri su Hemofarm i Tanjug, Vekić je rekao da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar pokrenuo temu promene Zakona o javnim nabavkama jer su javne nabavke veliki kamen spoticanja u zdravstvu.
Objasnio je da u oblasti javnih nabavki u zdravstvu ima problema, navodeći da, kad je reč o nabavci medicinskih aparata, određeni tenderi moraju da se ponavljaju tri, četiri ili pet puta. "To su objektivne okolnosti sa kojima se suočavamo trenutno u Ministarstvu zdravlja. Želimo da građani širom Srbije ne osete nestašicu lekova ili bilo kog drugog medicinskog aparata koji je neophodan za adekvatno lečenje", rekao je Vekić.
Govoreći o farmaceutskoj industriji, Vekić je rekao da u Srbiji nije ružičasta situacija po tom pitanju, ali ni po pitanju prometa. "U 2011. godini zabeležili smo promet od 707 milijardi dinara, a 30 odsto teritorije Balkana potpada pod srpski promet lekova. U jugoistočnoj Evropi zastupljeni smo sa svega šest odsto", rekao je Vekić.
Ocenio je da je zabrinjavajući podatak da tri fabrike u Srbiji "Hemofarm", "Galenika" i "Zdravlje Aktavis" od "kompletnog kolača" uzimaju 80 odsto, a u Srbiji je više od 50 proizvođača farmaceutskih proizvoda. "Naša šansa je otvaranje generičkih kompanija", rekao je Vekić i dodao da trenutno u Srbiji na tržištu imamo inovativne, generičke i originalne, odnosno brendirane lekove.
Precizirao je da su inovativni lekovi zastupljeni sa šest odsto, generički sa 56 odsto, a originalni sa 38 odsto. Prema njegovim rečima, veliki problem na tržištu Srbije predstavlja i ograničeni proizvodni portfolio. "Nismo iskoristili postojeće ne tako velike mogućnosti u tom pravcu. Više od 60 odsto lekova upravo imamo sa tržišta stranih lekova. To su gotovi, brendirani lekovi", rekao je Vekić.
Govoreći o stanju farmaceutske industrije u svetu i tržištu lekova, Vekić je rekao da je trend ukrupnjavanje farmaceutskih kompanija i rast broja generičkih kompanija. Prema njegovim rečima, više od 150 kompanija u svetu ostvaruje prihod od 900 milijardi dolara prodajom oko 50.000 lekova.
Predviđanja su, kaže Vekić, da će farmaceutska industrija do kraja 2016. godine beležiti dalji rast, između pet i šest odsto, a prognoze su da će do kraja 2016. godine u ovom resursu ulaganja premašiti 1,2 milijarde dolara u svetskim razmerama. "Iako je svet u recesiji, svedoci smo da farmaceutska industrija beleži rast", rekao je Vekić.
On je dodao da farmaceutska industrija u SAD u poslednje dve, tri godine belezi rast između tri i pet odsto, a u Evropi 3,2 odsto, dok u azijsko-pacifičkoj regiji prosečan rast je veći od osam odsto i to zahvaljujući Kini, gde se beleži porast prometa veći od 20 odsto i Japanu, gde je iznad devet odsto.
Kako je naveo, kad se podeli kompletna teritorija farmaceutske industrije, vidi se da Amerikanci "drže prevlast" sa 44, 6 odsto, sledi Evropa sa 29,2 odsto i azijsko-pacifička regija sa 25 odsto. Zabrinjavajuće je, naveo je, da je taj procenat u Africi i Bliskom Istoku 1,3 odsto. Jasno je, kaže, uočiti trenutnu disproporciju u farmaceutskoj industriji.
Inače, cilj konferencije je da se u otvorenoj debati svih aktera, od državnih institucija preko zdravstvenih i profesionanih organizacija, do predstavnika farmaceutske oblasti, razmotre najveći izazovi i mogućnosti daljeg razvoja farmaceutske industrije Srbije, u sklopu najavljenih sveobuhvatnih strukturnih reformi i približavanja Srbije EU, sa primerima dobre prakse.
Ristić: Skratiti rok nabavke lekova
U Kliničkom centru Srbije u 2014. godini ni u jednom trenutku nije bilo nestašice medikamenta potrebnih za lečenje pacijenata, izjavio je danas direktor te ustanove profesor dr Miljko Ristić istakavši, međutim, da proceduru nabavke treba skratiti.
Ristić je rekao da nije bilo primedbi pacijenata što se tiče snabdevenosti lekovima i da je Klinički centar Srbije uspeo da zadovolji potrebe pravashodno najtežih pacijenata.
On je ocenio da je teško u nekom poslu raditi baš sve sasvim besprekorno cele godine i da nijedan lek ne zafali. Ocenio je, međutim, da procedura nabavke lekova, po sistemu javnih nabavki, nije sasvim dobar sistem i da znatno usporava nabavku medikamenta.
Kako je objasnio procedure nabavke lekova po sistemu javnih nabavki traju najmanje dva meseca. "Treba smanjiti rok koji je ostavljen ponuđačima, odnosno da to ne traje 30 ili 60 dana već sedam ili deset dana. Ne vidim zašto je rok toliko dugačak", rekao je Ristić.
Naveo je i da nije problem države, koja je u situciji kada vlada kriza našla dovoljno sredstava da se kupe svi potrebni lekovi, već da proces nabavke traje jako dugo.
Kao primer, Ristić je naveo da se, kada u Kliničkom centru odluče da su potrebne određene količine lekova, daje ponuđačima rok od 30 do 40 dana da konkurišu i prijave, a da je onda potrebno osam dana da komisija odabere najpovoljnijeg ponuđača.
Prema njegovim rečima, ako se u obzir uzmu i žalbe drugih ponuđača to se prolongira najmanje bar dva meseca. "Ako ovaj sistem nabavke lekobva ostane moramo mnogo ranije da trebujemo lekove, nekoliko meseci ranije", rekao je Ristić ističući da bi se tako pravile zalihe što takođe nije uvek dobro.
Vekić: Država spremna za dijalog, ali u interesu pacijenata
Ministarstvo zdravlja Srbije želi jasan dijalog sa farmaceutskim kućama, ali ta saradnja mora da se odvija u interesu države i pacijenata, rekao je Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Berislav Vekić.
"Spremni smo na saradnju u interesu države, štednje i svakog pacijenta koji će dobiti adekvatnu terapiju", rekao je Vekić.
On je rekao da država sama bez dijaloga ne može ništa da uradi, ali da treba naći relevantne sagovornike, navodeći da su interesi u farmaceutskoj industriji jaki, a žalbe na ekonomsku predvidivost velike."Ne možemo nikome ništa obećati, sportski možemo da kažemo da je utakmica otvorena," rekao je Vekić i poručio da Srbija kao zemlja koja se suočava sa velikom ekonomskom krizom mora voditi računa o svakom dinaru.
Drzava i farmaceutske kompanije su kaže na istom zadatku, u cilju boljitka zdravstva, jer je to obostrani interes. Istakao je da ministarstvo zdravlja ne beži od problema i njihovog rešavanja, navodeći da su mnogi problemi godinama i decenijama gurani pod tepih.
Direktorka korporativnih poslova i komunikacije Hemofarma Sanda Savić istakla je važnost farmaceutske industrije kao privredne grane, navodeći da "nažalost" nije tako u Srbiji navodeći da je proizvodnja lekova u svetu strateška stvar, poput proizvodnje hrane i energije.
Ona je rekla da ta kompanija i farmaceutska industrija uopšte deli iste muke i probleme i da se suočavaju sa istim izazovima, navodeći da probleme treba rešavati dijalogom u opštem interesu."Dobra komunikacija je suština svakog dobrog odnosa", poručila je Savić, ističući da su problemi sa kojima se suočava farmaceutska industrija pre svega ekonomska predvidivost i pravna sigurnost, nedostatak određenih zakonskih regulativa, porast administracije i transparentnost u donošenju odluka.
Dodala je da su svoje probleme izneli ministarstvu zdravlja, ali da većinu odgovora nisu uspeli da dobiju, navodeći da se pojedine dozvole čekaju godinu i po dana, dok je u Evropi za to potrebno 90 dana.
Ističući dobru saradnju sa ministarstvom zdravlja, Savić je navela da je ta kompanija reagovala u kritičnim situacijama kao što je bilo u slučaju poplava i ona je navela da je Hemofarm domaći proizvođač lekova, ali da je reč o stranoj investiciji.
Navela je da se država bori da privuče nove strane investitore, ali da bi trebalo da obrati pažnju na one koji već posluju u Srbiji.
Savić je navela primer da je Hemofarm stalno otvara nove proizvodne pogone u Srbiji i da planira investicije od 22 miliona evra.
Specijalista kliničke farmakologije Milica Bajčetić osvrnula se na uvođenje pravilnika o kriterijumima za stavljanje lekova na listu i njihovo skidanje sa liste kao i dopunu, navodeći da postoji velika razlika u cenama generičkih lekova koji su jeftiniji i inovativnih, koji mogu da produže život pacijentu. Ona je navela da je taj pravilnik omogućio uštedu od 50 miliona evra, koja bi mogla da se usmere na inovativne lekove."Primena pojedinih članova pravilnika omogućiće oslobađanje značajnih sredstava tokom 2015. i narednih godina, koja su nam potrebna", rekla je Bajčetić.
Direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak Vera Stoiljković rekla je da bi država trebalo da obezbedi plan za rad sa institucijama koje trenutno pokušavaju da zadrže stručnjake i istovremeno privuče mlade naučnike. U Institutu, kako je kazala, moraju da rade ljudi sa iskustvom u proizvodnji vakcina, kako bi njihov kvalitet bio odgovarajući. Ona je rekla da država daje podršku tom institutu, ali treba naći način da ta podrška bude vidljiva.
Država u Torlaku ima stub na koji može da se osloni, rekla je ona ističući da je bilo pokušaja da se uspostavi strateško partnerstvo, ali da svaki razgovor u tom pravcu mora da vodi ka boljitku.
Državni sekretar Vekić rekao je da država razmišlja o strateškom partnerstvu za Torlak, jer je to jedini način za prevazilaženje problema.
