Izvor: Blic, 26.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki deseti pacijent 'zaradi' infekciju
Svaki deseti pacijent 'zaradi' infekciju
Sedamdesetogodišnji K.S. iz unutrašnjosti u februaru ove godine operisao je prostatu. Tri dana nakon operacije rana je počela da mu gnoji, a visoka temperatura mu je još više pogoršala zdravstveno stanje.
Ustanovljeno je da mu je operativna rana inficirana, pa umesto da se kući vrati za dvadesetak dana, on je u bolnici ostao dva i po meseca. Sva sreća da su lekari reagovali na vreme, inače bi dobio sepsu i verovatno umro, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kratko je rekao K.S.
Sličnu situaciju doživi svaki deseti pacijent u Srbiji jer, prema procenama, oko 10 odsto svih pacijenata koji se hospitalizuju dobije neku bolničku infekciju.
- Infekcije su podeljene prema anatomskoj lokalizaciji u 12 grupa. U svetu najzastupljenije bolničke infekcije su urinarne, infekcije operativnog mesta, pa infekcije krvi. Kod nas je to malo drugačije. Dominiraju infekcije operativnog mesta na svim hirurškim klinikama, potom slede urinarne infekcije i sepsa. Najveći broj tih infekcija beleži se na odeljenjima intenzivne nege - kaže za 'Blic' dr Biljana Carević, direktor Službe za bolničku epidemiologiju Kliničkog centra Srbije.
U rizičnu grupu spadaju svi pacijenti koji bivaju podvrgnuti invazivnim procedurama u cilju dijagnostike i lečenju, koje podrazumevaju prodor u unutrašnjost organizma, ali i zdravstveni radnici. Ugroženi su i pacijenti kojima je plasiran urinarni kateter, centralni venski i periferni kateter, kao i pacijenti sa smanjenim imunitetom, hronični bolesnici...
Bolničke infekcije, međutim, dešavaju se i u dobro opremljenim bolnicama u razvijenim zemljama sveta, kaže dr Carević. Svake godine od infekcija dobijenih u zdravstvenim centrima i u svetu oboli pet do 10 odsto pacijenata. Međutim, broj obolelih u našoj zemlji nije realan i stopa incidence (broj obolelih u odnosu na broj hospitalizovanih) trebalo bi da bude veća ukoliko bi se i u drugim bolnicama vršio aktivan epidemiološki nadzor, kaže dr Carević.
- Bolničke infekcije smatraju se komplikacijama koje kompromituju dobru hiruršku proceduru. One nastaju kao posledica dijagnostikovanja, lečenja, ležanja i boravka u bolnici. Najčešće se javljaju usled propusta nege, kao i zbog nepoštovanja postupka sterilizacije i dezinfekcije medicinskih instrumenata i termolabilne opreme - objašnjava dr Carević.
Najčešći uzročnik infekcija operativnog mesta je bakterija stafilokoka aureus. Preko 20 odsto zdrave populacije je stalni nosilac te bakterije.
- Terapija se sprovodi antibioticima. Problem se javlja kada bakterije postanu otporne na antibiotike. Stafilokoka koja cirkuliše u populaciji nije rezistentna na antibiotike, ali bolnička stafilokoka je često otporna na sve ispitivane antibiotike, što otežava uspešnost terapije. Jedan od razloga sve češće rezistencije bakterija je i to što većina ljudi na svoju ruku uzimaju antibiotike - precizira dr Carević.
Osnovna mera prevencije i širenja bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama jeste redovno i pravilno pranje ruku.
- Ako se protokoli ispoštuju, manje su šanse da se infekcije dobiju.
Redovnim pranjem ruku sestre i lekari smanjuju mogućnost prenošenja infekcija s bolesnika na bolesnika. Bitna stvar je pravilna sterilizacija instrumenata, propisano stavljanje katetera, nošenje zaštitnih maski i rukavica... - ističe dr Carević.
Sonja Todorović
