Izvor: Blic, 20.Jan.2010, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki dan tri osobe dignu ruku na sebe
Tokom prošle godine oko hiljadu ljudi u Beogradu pokušalo je sebi da oduzme život. Zvanični podaci Hitne pomoći su 823 samoubilačka pokušaja, ali se osnovano pretpostavlja da je taj broj veći, jer se ne prijavljuje svaki pokušaj samoubistva Hitnoj pomoći.
Broj onih koji dižu ruku na sebe u proseku je tri dnevno, a kulminira tokom vrelih letnjih noći, sumorno kišnih dana i tokom novogodišnjih praznika.
Za mnoge se ne zna
Za veliki broj pokušaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samoubistava se ne sazna niti se registruju, tako da je ovaj broj u stvarnosti višestruko veći. U Hitnoj pomoći kažu da je broj pokušaja i izvršenih samoubistava približno isti već nekoliko godina.
Direktor Hitne pomoći dr Branislav Lazić kaže da je Beograd metropola i po broju onih koji se odlučuju da sebi oduzmu život. On primećuje da više nema pravila kada se može očekivati talas samoubistava.
- Nekad je to bilo krajem školske godine, jedno vreme bili su aktuelni pokušaji samoubistava zloupotrebom lekova. Sada zaista više nema nikakvih pravila ko bi mogao da se odluči na ovako nešto i kako. Ljudi pokušavaju i izvršavaju samoubistva u svojim stanovima, parkovima, šumama... - kaže dr Lazić za „Blic”.
On primećuje da posebno letnje vrućine negativno utiču na ljude slabijih živaca i mogu da budu kap koja je „prepunila čašu”, pogotovo što visoke temperature prati i nesanica. Ovakav broj pokušaja samoubistava on tumači posledicom dešavanja kojima je stanovništvo izloženo poslednje dve decenije i tu nabraja ratove u regionu, NATO bombardovanje, socijalnu tranziciju, finansijsku krizu...
Neuropsihijatar Lidija Ćuk Jovanović smatra da ovaj broj uopšte nije mali i zanemarljiv i pita se koliko je još bilo neregistrovanih pokušaja i onih zabašurenih. Ona ne smatra da su samoubice nužno bolesni i depresivni ljudi, već da su ovi samoubilački pokušaji pokazatelj opšte atmosfere u društvu, koje je bez ikakvog sistema vrednosti.
- Ljudi se osećaju bespomoćni i prevareni od sistema koji im ne nudi nikakvu zaštitu. Ubijaju ih poruke sa svih strana da život nije vredan, da je uspešan onaj ko je snalažljiv, a ne onaj koji je vredan i radan, da na površinu isplivavaju nikogovići i da je građanska klasa potpuno skrajnuta. Sve ovo rezultira ovolikim brojem pokušaja samoubistava - kaže dr Ćuk Jovanović za „Blic”.
Žene češće pokušavaju
Praksa psihijatara ukazuje da žene češće od muškaraca pokušavaju da izvrše samoubistvo, ali da muškarci u tome više uspevaju i to u srazmeri tri prema jedan.
Da depresivni ne pokušavaju tako često da sebi oduzmu život potvrđuje i psihijatar Dragana Nalić i iznosi svetsku statistiku koja kaže da se 0,2 promila od svih depresivnih pacijenata odluči na ovaj korak.
- Svi koji pokušaju da sebi oduzmu život u stvari šalju vrisak za pomoć. To je alarm da im se posveti više pažnje od strane društva i porodice. Nezgodan period za njih je kraj godine kada se svode bilansi, pa oni koji nemaju mnogo razloga za sreću ponekad dignu ruku na sebe - kaže dr Nalić.
U svetu broj samoubistava raste iz godine u godinu. Za poslednjih 45 godina uvećan je za 60 odsto i godišnje se beleži oko milion samoubistava. Samoubistvo je uzročnik oko tri odsto smrti na globalnom nivou, a statistika kaže da je broj pokušaja samoubistava oko 20 puta veći od broja izvršenih.
Crna sreda 22. jul
U Hitnoj pomoći prisećaju se teških trenutaka tokom 2009. godine. Crni bilans samoubistava zabeležen je u sredu 22. jula kad je tokom 24 sata četvoro ljudi sebi oduzelo život, dok su lekari petu žrtvu uspeli da spasu. U objektu beogradskog Vodovoda na Ibarskoj magistrali kod Petlovog Brda 19. avgusta muškarac je izvršio samoubistvo i to tako što se ubio iz pištolja. Početkom septembra takođe prošle godine u Ulici zvezdarskih jelki muškarac star 55 godina u rano jutro izvršio je samoubistvo tako što je aktivirao eksplozivnu napravu.
