Izvor: B92, 26.Feb.2012, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki 100. Amerikanac u zatvoru

Beograd -- Sjedinjene Američke Države su svetski rekorder po broju svojih državljana koji nisu na slobodi, a dve trećine robijaša su tamnoputi muškarci.

Država sa pet odsto svetske populacije drži četvrtinu ukupnog broja onih koji u svetu provode dane iza rešetaka.

Ne samo da je američko zatvorsko "stanovništvo" najveće u svetu već je u naglom porastu - uvećalo se četiri puta za poslednjih 30 godina. Jedan od 100 Amerikanaca danas je u zatvoru, što je rekord >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u kome je korporativni biznis prepoznao svoju šansu.

Nasilje i krađe su, pokazuju statistike, u Americi u laganom opadanju od devedesetih godina prošlog veka. Ali zatvore su, paralelno sa smanjenjem broja ubica i provalnika, počeli da pune zarobljenici američkog rata protiv droge.

Tako, većinu zatvorenika danas ne čine okoreli kriminalci, već ne preterano opasni prestupnici, čiji se broj, međutim, rapidno uvećava. Krajem 2010. godine došlo se do više od dva miliona zatvorenika, dok broj onih koji su pod raznim vrstama nadzora premašuje sedam miliona ljudi. Gotovo dve trećine njih su tamnoputi, preko 90 procenata muškarci.

Prema podacima iz 2006. godine, SAD potroši više od 68 milijardi dolara za zatvore. Pre sedam godina jedan zatvorenik je prosečno koštao blizu 24 hiljade dolara, dnevno oko 60 dolara. Svrstani po nivou obezbeđenja u pet kategorija, pod supervizijom posebnog departmana koji funkcioniše na saveznom i nivou američkih država, zatvori i druga mesta za "prevaspitavanje" u SAD zapošljavaju, procenjuje se, svakog devetog državnog službenika. U pojedinim delovima Amerike, kao što je okrug Brauard, od svakog poreskog dolara, četvrtina odlazi na zatvore, koji su tako postali najveći trošak ove oblasti na Floridi.

Za rekordni broj zatvorenika u SAD je, navodi američki dnevnik "Njujork tajms", najzaslužnija dužina izdržavanja kazne. SAD su po broju zatvorenika ispred Rusije i Ruande, ali bi po novopridošlim robijašama mnoge evropske zemlje bile ispred SAD kad bi Amerikanci kraće bili iza rešetaka.

Rekordi koje, kada je o zatvorima reč, drži Amerika, doveli su do prebukiranosti ćelija, porasta nasilja u njima, ali i zabrinutosti organizacija kao što je "Hjuman rajts voč" zbog zdravstvene brige o robijašima. Iako u SAD najveći broj mladih sedi iza rešetaka, paralelno se prosečna starost zatvorenika iznad 55 godina povećala za trećinu, pa time i troškovi za njihovo lečenje. Avgusta 2003. godine je objavljeno da je trećina zatvornika obolela od hepatitisa C.

Nagomilani problemi američkih zatvora, međutim, samo su jedna strana medalje. Druga govori jezikom dolara i biznisa. U visokim troškovima održavanja i prebukiranosti američkih zatvora interes su pronašle korporacije koje rade po ugovoru, kao i u mnogim drugim oblastima u SAD gde se koriste budžetska sredstva. Objašnjenja da se u javno finansiranim zatvorima angažovanjem kompanija po ugovoru uvodi konkurencija, i time smanjuju troškovi, dovelo je do procvata "zatvorskog industrijskog kompleksa".

Postojanje 264 profitne zatvorske jedinice 2007. godine su opravdavale studije zasnovane na poređenjima privatnih i javnih zatvora, između ostalih, u Kaliforniji i Luizijani. Dokazivale su da su ovi zatvori jeftiniji, bez posledica po bezbednost, posebno imajući u vidu da u njima i nisu okoreli kriminalci. Druge studije, međutim, pokazuju da se u "klasičnim" zatvorima sprovodi veći broj aktivnosti koje kasnije pomažu robijašima da se ponovo integrišu u društvo, što u američkoj javnosti dovodi do izvesnih kontroverzi oko privatizacije zatvora u SAD.

Program "prevaspitavanja", međutim, nije u prvom planu korporacija u zatvorskom biznisu, kao ni onih koje su u robijašima pronašle koliko brojnu, toliko jeftinu radnu snagu na američkom tlu. Džastin Rorlič, koji se bavi finansijskim istraživanjima navodi da zatvorenici u američkim zatvorima rade za 23 centa po satu. O radnoj snazi u zatvorima, za koju ne važe prava kao za radnike na slobodi, brine se UNIKOR, profitna korporacija, koja je izrasla u 39. vladinog ugovarača sa 110 fabrika u 79 zatvorske jedinice. Robijaši rade za velike multinacionalne korporacije, kao što su "Motorola", "Majkrosoft", "Boing", "Revlon", "Ševron", "Viktorija sikrit", "Edi Bauer". Iza mnogih ugovornih porudžbina je, kako se navodi, Pentagon.

Nastavak na B92...