Izvor: Blic, 04.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka treća žena žrtva nasilja u porodici
Na hiljade žena u Srbiji žrtve su porodičnog nasilja od kojeg stradaju i deca, ali podaci o ovoj društvenoj devijaciji i precizne analize ne postoje. U krizno vreme ovakvo nasilje eskalira i stručnjaci zato upozoravaju da će zbog svetske ekonomske krize porasti broj pretučenih žena i zlostavljanih mališana. Država, kažu nadležni, nema novca čak ni za istraživanje tog društvenog požara.
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije prikupljenim nakon petooktobarskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << političkih promena, svaka druga žena u Srbiji je pretrpela neki vid psihičkog, a svaka treća fizičkog nasilja. Među oblicima fizičkog zlostavljanja najčešći su šamaranje i prebijanje, a skoro 30 odsto žena koje su prijavile nasilje kažu da žive pod pretnjom nanošenja telesnih povreda, ubistva, ubistva dece ili svih članova porodice. Istraživanje Udruženja sudija za prekršaje pokazuje da u Srbiji ne postoji opština u kojoj, primera radi, 2004. godine nije bilo porodičnog nasilja.
Takođe, prema podacima mreže „Za život bez nasilja”, u toku 2008. godine u Vojvodini je, recimo, prijavljeno 4.700 ovakvih slučajeva (u proseku 12 dnevno), a policija je intervenisala u svim slučajevima.
Dr Mirjana Vuksanović, klinički psiholog, ukazuje da će globalna ekonomska kriza u Srbiji uvećati ovaj problem i da bi zato vlasti morale da stabilizuju ekonomsku situaciju i povećaju finansijsku sigurnost.
- Egzistencijalna nesigurnost dovodi do raznih poremećaja koji se najpre reflektuju u porodici. Kad glava porodice ostane bez posla, on nije samo ekonomski ugrožen nego se oseća i nekompetentnim u svojoj ulozi. Kad nije su stanju da obezbedi egzistenciju, mir i stabilnost u porodici, frustriran je, napet i nervozan i postaje agresivan. I to bez obzira kakav je tip ličnosti - objašnjava dr Vuksanović.
Njegovo nezadovoljstvo otežava to što se supruga i deca nesvesno porede sa onima koji su „uspešni” bez obzira kako su došli do imetka, što još više unižava muškarca, tako da na porodicu reflektuje sav svoj bes i nezadovoljstvo iako im je izvor u društvu. Gubi ugled kod dece koja gledaju one vršnjake koji mobilne telefone menjaju kao čarape, pa uz agresiju veoma često odlaze u vode alkohola i propiju i ono malo para što imaju.
- Savet takvim porodicama je da pokušaju da smire atmosferu, da se prilagode jedni drugima, da svi shvate da ništa ne mogu da promene osim da nekako zarađuju, pa i da deca počnu da rade preko omladinske zadruge, dok bi nasilnik morao da krene na psihoterapiju. U suprotnom, najviše stradaju deca jer gube ideale ljubavi, poverenja, prijateljstva, veru u brak kao instituciju i u porodicu - govori dr Vuksanović.
Nasilje od partnera najčešće trpe mlade devojke i žene srednjih godina. Nasilje koje čine očevi najčešće je nad vrlo mladim devojkama i ženama. Ono ne bira društveni status i debljinu novčanika: stradaju i žene univerzitetski profesori i one koje rade na pakovanju keksa. Sve više je, međutim, i nasrtaja dece na roditelje.
- Porodica kao institucija se polako gasi, a ovi maksimalno poremećeni odnosi unutar nje su posledica toga. Teška materijalna situacija dovodi to toga da su deca sve agresivnija, a roditelji nemoćni - kaže Novka Mojić, vojvođanski sekretar za demografiju, porodicu i brigu o deci. Pomoćnik pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov ističe da nasilje prema roditeljima često ostaje skriveno.
- Roditelji se stide da prijave svoju decu, tako da većina slučajeva ostane skrivena unutar porodice - kaže Todorovljeva ističući da su žrtve u ovom slučaju uglavnom stariji ljudi.
Psiholog Maja Petrović podvlači da je za rešavanje problema nasilja u porodici neophodan opšti društveni angažman.
- Mora da bude osuđen svaki agresor. Fizičke povrede mogu da se zaleče, ali duševne niko ne leči. Kad je otac siledžija u pitanju, valja napomenuti da je pater familijas muškarac čija su žena i deca srećni, a mi ovde govorimo o siledžijama u porodici - navodi ona.
Društvo bi moralo da u školama, preko Ministarstva prosvete, sprovodi konstantnu edukaciju školaraca o tome šta su ljubav i partnerski odnosi, a u tom sklopu da svaki odnos koji je baziran na strahu nije ljubav, apeluje Maja Petrović. Posebno devojčice valja edukovati da je prvi udarac kraj partnerskog odnosa i ljubavi, da se agresivni modeli nasleđuju, da im je okidač struktura ličnosti i da trpljenje ne može da zaustavi nasilnika.
U Vladi Srbije, uprkos obećanju, nismo dobili informacije o tome da li išta preduzimaju da preduprede već vidljiv talas porodičnog nasilja. Na pitanje šta činiti, nezvanično nam je odgovoreno pitanjem: „S kojim parama?”
Alkohol i narkotici
Iza porodičnog nasilja često stoje narkotici i alkohol, koji su sve prisutniji među mladima, ali i u porodicama. Alkohol je imao i veliku ulogu u porodičnom nasilju u kući Mirka M. (50) iz Bečeja. Sa 2,17 promila alkohola u krvi Mirko je svoju suprugu besomučno tukao po glavi i telu, sve dok ga njegov četrnaestogodišnji sin nije sprečio. Alkohol je takođe igrao ulogu u porodičnoj drami u Savinom Selu, gde je 20. aprila uhapšen Jovica M. (41). Jovica je spornog dana najpre maltretirao svoju maloletnu decu, da bi zatim i fizički napao suprugu Natašu Ž. (38). Nakon što ju je udario pesnicom po licu, Jovica je nesrećnu ženu oborio na pod, gde je pokušao da je zadavi.
Kazne do 12 godina zatvora
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić navodi za „Blic” da u Krivičnom zakonu postoji više oblika krivičnog dela nasilje u porodici.
- Za prvi oblik, kada se primenom nasilja, pretnjom da će se napasti na život i telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje svoje porodice, propisana je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Ako je u izvršenju dela korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo slično sredstvo, kazna zatvora je od tri meseca do tri godine. Ukoliko je delo učinjeno prema maloletnom licu ili je nastupila teška telesna povreda, ili narušavanje zdravlja, kazna je od jedne do osam godina zatvora. Najteži oblik dela je ako je zbog nasilja u porodici došlo do smrti člana porodice i tada je kazna od tri do 12 godina zatvora. Smrt mora biti posledica nehata počinioca jer ako bi to uradio sa umišljajem, onda je reč o ubistvu i kazne su veće - kaže profesor Škulić.
On navodi da su, prema porodičnom zakonu, moguće određene mere zaštite od nasilja u porodici, poput obaveze napuštanja stana, zabrana kontakta.
- Ako se mere ne poštuju, propisana je novčana kazna ili zatvor do šest meseci - kaže profesor Škulić.
V. Z. C.
