Izvor: B92, 22.Sep.2013, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarci rekli "da" vojnoj obavezi
Ženeva -- Švajcarci su se u velikom broju odazvali glasanju o ukidanju vojne obaveze, a 73,2 odsto birača izjasnilo se protiv tog predloga.
Na federalnom nivou 73,2 odsto glasača reklo je "ne" inicijativi Grupe za Švajcarsku bez Vojske, koju čine socijalisti, feministkinje i grupa za zaštitu prirodne sredine, a koja je zahtevala da se obavezno služenje vojnog roka zameni dobrovoljnim, ili manjom profesionalnom vojskom.
Sve velike partije i vlada bile su protiv te inicijative, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osim Socijalističke stranke, a i oba Doma parlamenta glasala su protiv tog predloga.
Obavezni vojni rok postepno je ukinut u većini evropskih zemalja, osim u sedam drzava (Norveška, Finska, Danska, Estonija, Austrija, Grčka i Kipar), a njima se sada pridružila i Švajcarska.
U kantonu Tičino, u blizini Italije, birači su se izjašnjavali i o zabrani prekrivanja lica na javnim mestima, inicijativi koja se smatra zakonom protiv nosenja burke, a 66 odsto onih koji su glasali podržali su taj predlog.
Taj kanton sa 350.000 stanovnika tako je postao prvi švajcarski kanton u kojem će biti zabranjeno nošenje islamskog vela za lice na javnim mestima.
Muslimanska udruženja i organizacija Amnesti internešenal kritikovale su tu inicijativu. U Švajcarskoj, prema zvaničnim podacima, živi oko 400.000 muslimana, što je oko pet odsto ukupnog stanovništva.
Obavezni vojni rok u Švajacarskoj uveden je 1848. godine, ali je stupio na snagu Ustavom iz 1874. godine koji daje Konfederaciji da preuzme odgovornost za kantone. Pre toga, kantoni su se branili organizovanjem građana kao milicija.
Posle Federalnog pakta koji je usvojen na Bečkom kongresu 1815. posle ratova s Napoleonom, uspostavljene su granice zemlje i proglašena neutralnost. Predviđeno je da svaki kanton obezbedi Konfederaciji dva odsto svojih vojnika, tako da na federalnom nivou bude oko 33.000 vojnika.
Potom je u Švajcarskoj postojala mala profesionalna vojska. Služenjevojnog roka bilo je obavezno za muškarce, dok su žene mogle da se dobrovojno prijave. Posle hladnog rata, situacija se promenila i uvedeno je i civilno služenje vojnog roka.
Danas ima 2.650 aktivnih vojnika i 32.000 rezervista. Svi muškarci od 18. do 32. godine obavezni su da služe vojsku. U stvarnosti, njih 61 odsto služi rok dok su ostali, koji se prijave kasnije, proglašeni nesposobnim za služenje vojske i moraju da plaćaju porez (četiri odsto od plate).
Često obavezan od počcetka 19. veka u većini evropskih zemalja, vojni rok postepeno se povlači i 60-ih godina uvodi se profesionalna vojska.
U Evropi vojni rok je obavezan u Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Estoniji, Austriji, Grčkoj i na Kipru. Norveška želi čak da proširi obavezni rok za žene, prema odluci parlamenta u junu. Tamera će stupiti na snagu 2015. godine i doneta je na osnovu jednakosti polova.
U Finskoj je obavezan vojni rok koji traje od šest do 12 meseci. U Danskoj je vojni rok teoretski obavezan, tako da je 2012. godine 5.000
ljudi bio u vojsci, a 95,8 odsto je to učinilo na dobrovoljnoj bazi. U Estoniji vojni rok je obavezan i traje od osam do 11 meseci. U Austriji, građani su velikom većinom, njih 59,8 odsto, u januaru glasali za održavanje obaveznog vojnog roka. Svake godine 22.000 ljudi bude šest meseci u vojsci. Oni Austrijanci koji ne žele u vojsku, godišnje njih 14.000, ide u civilnu službu na devet meseci.
Na Kipru i u Grčkoj, vojni rok je obavezan i postepeno je skraćivan i sada traje od devet do 12 meseci. Druge evropske zemlje su odustale od vojnog roka i opredelile su se za profesionalnu vojsku. Velika Britanija i Luksemburg su prve uvele profesionalnu vojsku 60-tih godina. Usledila je Belgija 1993. godine, Italija 2000, Francuska 2001. godine, Španija 2002. godine. godine. U Nemačkoj, vojni rok je ukinut 2011. godine.
