Izvor: Blic, 27.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarci doneli boljitak
Švajcarci doneli boljitak
MAJDANPEK - Proizvodnja je više nego duplirana, broj zaposlenih je povećan za petinu, sve obaveze prema radnicima i dobavljačima su izmirene i još se investira oko 4,5 miliona dolara, iako je ugovor o privatizaciji obavezivao na ulaganja od 1,2 miliona evra. Ovo je bilans Fabrike bakarnih cevi Majdanpek, čiji je većinski vlasnik već dve godine švajcarska kompanija 'Alpina grupa'.
Fabrika bakarnih cevi Majdanpek predstavlja jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od najpoželjnijih mesta za zapošljavanje. To potvrđuje i podatak da je bez konkursa 400 lica podnelo zahtev da ukoliko se ukaže potreba započnu rad u ovoj fabrici, a izvesno je da će u skorije vreme ovde biti tek 10 do 12 mesta koliko je potrebno za start nove livnice.
- Za nama je teška poslovna godina koju je obeležio rast cene bakra za u proseku za 60 odsto, prisustvo strane konkurencije, čak i na domaćem tržištu, ali i uspešan rad na poboljšanju kvaliteta, tako da smo uspeli da zadržimo sve stare kupce i pridobijemo nove i plasiramo 7.238 tona bakarnih cevi što je za 60 odsto više nego 2004. godine - kaže Vladimir Zaharov, direktor FBC.
Radnici FBC Majdanpek bez izuzetka potvrđuju da se radi znatno više, odgovornije i da se samo malo bolje zarađuje:
- Kod nas se zna da je akontacija 25. i plata 10. u mesecu. Plate su sa 11.000 porasle na 18.0000 dinara, što je znatno više nego u okruženju - kaže Nenad Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata, dodajući da je zaštita na radu sada kvalitetnija, uslovi za rad znatno bolji, a odnos poslodavca korektan.
To nam je potvrdio i Dimitrije Birešić, predsednik UGS 'Nezavisnost', dodajući da rast zarada ne prati porast proizvodnje, ali da se vlasnik ponaša u skladu sa rešenjima koje je ponudio zakonodavac. S. Vukašinović
Sakupljači traže osiguranje Otpad za penziju
Oko 400 sakupljača kartona, stare hartije, akumulatora, zarđalih šporeta i drugih odbačenih predmeta odlučili su da se udruže i jedinstveni pokušaju da reše socijalno i zdravstveno osiguranje. Oni traže da im se sredstvima od Poreza na dodatu vrednost, koji se obračunava kada prodaju otpad, plaća osiguranje.
Udruženje se sprema da izabere organe, a svoje namere su već pismeno prosledili Ministarstvu finansija.
Omer Pašić, član Udruženja sakupljača sekundarnih sirovina, ima petoro dece. Kao većina sakupljača, živi na Stočnom trgu i prehranjuje porodicu prodajom kartona i stare hartije.
- Kad bi se taj porez prebacio u naše osiguranje, mogli bismo kao ostali ljudi da idemo kod lekara i čekamo penziju. Ovako smo uboga sirotinja. Radimo od pet ujutro do kasno u noć. Kilo kartona kad prodamo vredi tri dinara i 20 para. Dnevno može da se zaradi od 200 do 300 dinara. Nekada su dozvoljavali da isprskamo malo karton s vodom da bude teži, ali više ne može. Neće da ga kupe -kaže Pašić.
Osman Balić, osnivač organizacije 'YuRom centar', kaže da se u Srbiji sakupljanjem i prodajom otpada bavi oko 45.000 ljudi.
- Broj onih koji se bave sakupljanjem otpada stalno raste, a svi ti sakupljači otpada su nevidljivi za društvo. Oni prolaze ulicama i ljudi ih ne primećuju. Ne znaju da su to veliki radnici i uboga sirotinja. Udruženje želi da se Porez na dodatu vrednost, koji se obračunava prilikom prodaje kartona, ukine odnosno usmeri ka plaćanju njihovog zdravstvenog i socijalnog osiguranja. To je ekonomski izvodljivo. Svi ti ljudi nisu prijavljeni ni na listu Nacionalne službe za zapošljavanje, a velika većina nema zdravstvene knjižice - tvrdi Balić.
Ljilja Milovanović napominje da je unosnije prodavati, akumulatore, stare šporete i drugu gvožđuriju, jer kilogram košta oko šest dinara.
- Po zgradama i kućama se raspitujem se za stare stvari, a moj rođak dođe da ih pokupi. Zaradimo mesečno jednu platu - kaže Ljilja Milovanović. M. Smiljković
