Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sva imovina na prodaju
Australijski "Vju majning" nudi 300 miliona dolara za imovinu, 400 miliona za obnovu rudarstva i 200 miliona dolara za novu topionicu
BOR – Prednost u kupovini Borskog kombinata bakra imaće one kompanije iz sveta (među 19 koliko ih je do sada poslalo ponude) koje se odluče da kupe sve rudnike u Boru i Majdanpeku i obnove dotrajale topioničke agregate borskog preduzeća. najviše izgleda da se dokopaju ove imovine u celosti i da je dovedu u stanje dugoročno isplative >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvodnje imaju poznata australijska korporacija "Vju majning" iz Perta i kompanija "Dandi – plemeniti metali" koja kao zvanični koncesionar već uveliko istražuje borsko rudno blago na Crnom vrhu.
Utakmica među zainteresovanima (i onima koji će se tek prijaviti) trajaće narednih nekoliko meseci i počeće ovih dana kada će i zvanično biti raspisan tender za kupovinu proizvodnog sistema borske kompanije u celosti. Vlada Srbije odlučila se u poslednjem trenutku za tender koji nudi borsku imovinu u kompletu. Takav potez naše države (i zvanična izjava ministra Predraga Bubala o tome) zbunio je mnoge zainteresovane kupce, posebno australijsku kompaniju koja je već bila odlučila da kupi samo rudna ležišta "Južni revir", "Čoka Marin" i "Severni revir" u Majdanpeku i uloži u njihovu obnovu sto miliona dolara.
– Sada smo, nevoljno, primorani da dopunimo raniju ponudu i odlučimo se za kupovinu i borskih rudnika, i Borskog kombinata u celosti – izjavio je novinarima Miloš Bošnjaković, izvršni direktor i jedan od trojice većinskih vlasnika australijske kompanije, koji je ovih dana boravio u Boru i Majdanpeku sa 20 stručnih saradnika. – Posle stručnih sagledavanja, želimo da ulažemo i u borske rudnike, posebno u ovdašnje najbogatije i najperspektivnije ležište "Borska reka".
Bošnjaković kaže da će njegova kompanija morati mnogo truda da uloži u pokretanje Topionice bakra. Moraće da izgradi potpuno novu koja će zadovoljavati sve svetske ekološke parametre i to će australijsku firmu stajati oko 200 miliona dolara. Ali, ko hoće perspektivnu firmu u celosti, moraće nešto i da žrtvuje. Australijanci su moćna firma jer već poseduju dva velika rudnika nikla i veliko ležište zlata.
Dakle, kompanija iz Australije je spremna da kupi imovinu borske firme, koja je procenjena na 300 miliona dolara, da uloži u obnovu rudarstva u Boru i Majdanpeku još 400 miliona i da izgradi topionicu vrednu 200 miliona dolara. Procenjuje se da će najžešću konkurenciju Australijanci imati u kanadskoj firmi "Dandi – plemeniti metali", koja je pre pola godine kupila koncesiju za istraživanje i eksploataciju bakra i plemenitih metala na Crnom vrhu. I oni, kao i Australijanci, računaju da Bor i Majdanpek raspolažu vrednim rudnim rezervama dovoljnim za eksploataciju u narednih 50 godina, i da će proizvodnja bakra u svetu, sudeći prema sadašnjim izuzetnim cenama ovog metala na berzi, biti dugoročno isplativa.
-----------------------------------------------------------
Celu kompaniju žele i Rusi
Nezvanično, kao kupac se nudi i ruski "Bejzik elements", privatni investicioni fond u vlasništvu ruskog poslovnog magnata Olega Deripaske. Upućeni kažu da i Rusi imaju sasvim dobre izglede. A zvanično ponudu za kupovinu borske kompanije u celosti poslao je i "Kuprom" iz Rumunije.
-----------------------------------------------------------
Sigurnost za radnike
O prekjučerašnjem dogovoru u vladi Srbije o raspisivanju tendera za prodaju Borskog kombinata u celosti juče su se izjašnjavali upravni odbori zavisnih preduzeća borske kompanije. Na njima je podržana Strategija o restrukturisanju i privatizaciji RTB, koju je vlada Srbije usvojila pre pet meseci (i pored protivljenja odborničkih skupština u Boru i Majdanpeku). I ocenjeno da će ovakvom prodajom radnici Bora i Majdanpeka imati zagarantovanu sigurnost. Australijska kompanija je i zvanično spremna da prihvati 4.693 radnika, koliko će ostati posle sprovođenja socijalnog programa.
U Samostalnom sindikatu borske kompanije kažu da su uvereni da će radnici imati sigurnost pa su zato odustali od pozivanja na štrajk. Misle da je prihvatljivo i to što će dve hiljade prekobrojnih radnika dobiti po 250 evra za svaku godinu radnog staža.
S. Todorović
[objavljeno: 02.09.2006.]
