Izvor: Vesti-online.com, 17.Jan.2015, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze radosnice ne kriju Pešići
Ubogim i bolesnim siromasima Tomislavu i Stanislavki Pešić, iz zaseoka Anđelinkovci, u podnožju planine Koćurac, reporteri "Vesti" uručili su poklon od 100 franaka, dar humanog Živka Jagodića iz Kisnahta u Švajcarskoj, kome su se obradovali, ne krijući ni suze radosnice.
Do kuće Pešića nemoguće je stići čak ni terenskim vozilom, zato smo susret upriličili u centralnom selu Barelić, na 1.200 metra nadmorske visine. Slabovidog Tomislava po dubokom snegu dovela je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << supruga Stanislavka poštapajući se oboje o grabove šiljate štapove, a od poledice ih štite vunenene čarape preko opanaka.
- Sve nagrade Bogomladenca neka idu u slavu dobrotvora. Nama je svaki dinar zlata vredan, posebno zimi kada se prtinama jedva probijamo do Barelića gde je ambulanta i prodavnica. Svete praznike lepo proterasmo, hvala dobrim ljudima, njihovoj brizi za nas. Pogača, česnica, pa kako je nekad bilo. E, živote bivši i sadašnji, srećo naša! Lomili smo za Boga, za kuću, pa onda za ćerke Stanku i Jelenu. Bog da nam podari malo zdravlja i hleba, ništa drugo ne tražimo. Nismo krivi što smo živi, u božjim smo rukama, kako on kaže, tako će biti. Zato mu se molimo da nas poštedi velikih muka, da ne zalegnemo u krevete i da ne skapavamo u planini - kaže Tomislav, čija kuća ovih dana jedva odoleva pod teretom snega.
- Izdržala je skoro 100 godina, valjda će i dok smo mi živi. Nego, drugu muku imamo, Stanislavka ništa ne čuje, ja ne vidim. Teški dani dolaze po nas. Noćima ne spavam, prebiram da li smo nešto Bogu zgrešili. Kada hoću da popričam sa Stanislavkom moram da joj priđem do uva, kad ona želi da mi nešto kaže, mora da mi se unese u lice. To je naš način sporazumevanja. Šta da se radi, volimo život, svakom novom svitanju se radujemo - priča Tomislav, domaćin bez stoke, bez prihoda, bez socijalne pomoći.
Imaju neobradivu zemlju u planini, zbog koje ne mogu da ostvare nikakva prava. Dok je Tomislav bio zdrav, živeli su skromno, ali srećno. Od kada se razboleo zapustela je kuća, nema muške ruke da brine o domaćinstvu. "Nema ni ženske ruke da pridrži stub kuće i učvrsti ga! Moj otac je bio priznat domaćin u selu. Imali smo stoku, obrađivali zemlju pored puta, prodavali višak, imali i novca... Otkad umre, on i majka, kao da nas pepelnica napade, samo boleštine, nevolje i postadosmo kužni za meštane - žali se 59-godišnji Tomislav, ali ne zaboravlja da kaže na rastanku:
- Hvala svima svima koji nam pomažu, hvala ljudima velikog srca... Da nije njih, ne bi bilo ni nas!
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu:hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Nastavak na Vesti-online.com...
