Izvor: Blic, 11.Jul.2014, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze i smeh na oproštaju od Bore
Jedino je omanuo što je umro, bile su reči Voje Brajovića na jučerašnjoj komemoraciji Bori Todoroviću koje su rasplakale Borinog sina Srđana.
Nekoliko stotina poštovalaca i prijatelja prisustvovalo je kremaciji barda našeg glumišta Bore Todorovića juče na Novom groblju u Beogradu. Kremaciji je prethodila komemoracija u Ateljeu 212, gde su se od istaknutog umetnika oprostili članovi porodice i kolege.
- Od Bore smo učili kako se živi. Šta je moderno, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se pije, udvara ženama... Jedino je omanuo što je umro. U to ne verujem jer mislim da je to jedna od njegovih igrarija - rekao je Voja Brajović.
Poslednji aplauz
Poslednji aplauz istaknutom glumcu u Ateljeu 212 juče su dali i kompozitor Zoran Simjanović, glumci Dragan Nikolić, Branko Cvejić, Toma Kuruzović, Dragan Vujić, Sergej Trifunović, Dragan Bjelogrlić, Gordan Kičić, direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, glumice Anica Dobra, Vesna Čipčić, Svetlana Bojković, Anita Mančić, muzičari Vasil Hadžimanov i Momčilo Bajagić - Bajaga...komemoraciji su prisustvovali i supruga Karolina, ćerke Dana i Tara i sin Srđan.
Kada je Brajović počeo da recituje „Besmrtnu pesmu“ Mike Antića, koji je bio veliki Borin prijatelj, mnogima u sali zaiskrile se suze u očima. Stihovi „Ako ti kažu da sam umro, ne veruj, to ne umem“ odzvanjali su Ateljeom 212.
Lečić: Simbol života
- Skijao je perfektno i od sporta na stazi pravio umetnost. Gledao sam kako mu se tada ljudi dive kao da je na sceni. Na snimanju filma „Profesionalac“, Bora mi je kazao da „niko kao mi tako strasno ne radi u korist sopstvene štete“. Mislio je na naše društvo. Bio je simbol života, a za takve smrt nikako nije kraj - kazao je na komemoraciji
- Od Bore jedino nismo naučili kako se glumi je jer je bio neodoljiv, neponovljiv, nezamenjiv... nije se moglo igrati na njegov način. Njegov duh i humor su nas uvek iznova oduševljavali. Prilikom jednog putovanja u Zagreb, Bora je pitao jednog našeg kolegu koji je važio za švalera „hoćeš sad da nam ispričaš sa kojom si bio u Zagrebu ili ćeš čekati povratak“. Bio je nezamenjivi šeret naš Bora Čvoka - kazao je Brajović i izmamio glasan smeh okupljenih.
Baš tako izazivajući suze i smeh kod okupljenih o Todoroviću je govorio i dramski pisac Duško Kovačević.
- Bora mi je jednom pokazao gde su ga Nemci umalo ubili: Negde ispred Banovog brda kada su ga uhvatili kako krade ugalj sa drugarima. Veli „kad su videli da smo već umrli od straha“, pustili su nas. Eto Bora je preživeo Nemce i okupaciju trampeći ugalj za mast, kukuruzno brašno i duvan, a nije uspeo operaciju slepog creva. Kasnije je mnogo puta u karijeri igrao tog uplašenog dečaka koji šarmom pokušava da spasi život. Ljudi bi ga dočekivali sa „gde si, legendo“, a on bi im odgovarao „je l‘ to vi mene pre vremena smeštate u legendu“. Svi su ga voleli. Radovao se kako će da provede celo leto sa unukom Dejanom na moru, ali tu radost nije dočekao - kazao je Kovačević.
Kremacija
Na kremaciju na Novom Groblju u Beogradu došli su i Čedomir Jovanović, Srđan Češić, Branka Petrić, Mira Banjac, Branimir Brstina...
Pljusak za kraj
Jak pljusak sručio se na Beograd baš u trenutku kada je kremacija započela. Mnogi su komentarisali da i „nebo plače što Bora odlazi“.
Od velikog glumca su se oprostili i Toma Kuruzović, njegov kolega sa klase na studijama Akademije za film pozorište i radio i televiziju, glumica Branka Petrić i Ivana Dimić, v.d. upravnice Ateljea 212.
Najčitanije SADA:
