Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suvereni Silend
Želite sopstvenu državu – da imate svoju zastavu, himnu, svoj novac, poštanske marke, pasoše... Ako vam to zaista treba, realizacija i nije toliko nemoguća misija, koliko se na prvi pogled čini.
Neophodno je, za početak, da imate svoju teritoriju (nije bitno koliku) i njeno stalno stanovništvo (broj takođe nevažan). Zatim vladu (sami odlučujete kakva će biti) i, na kraju – ta vaša vlada mora biti u stanju da uspostavi neku vrstu odnosa sa drugim državama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ako ste načinili ove prve korake, treba da proklamujete nezavisnost. To je dovoljno, jer „političko postojanje jedne države je nezavisno od priznanja drugih država”, kaže prva rečenica člana tri Konvencije iz Montevidea (1933), koja je deo međunarodnog prava za ovu oblast.
Ovim ste već u povećem društvu u kojem su Republika Vangamona, Tavolara, Seborga, Ladonija, Aramoana, Akzivlad, Kneževina Silend i na desetine drugih.
Ako hoćete baš pravi status, treba da napišete kratko pismo generalnom sekretaru UN u kojem zahtevate članstvo. On će to proslediti Savetu bezbednosti, a ako vaš slučaj bude uvršćen u dnevni red, Savet će ga proslediti Generalnoj skupštini, koja dvotrećinskom većinom treba da se izjasni da li ste „miroljubiva država”, koja može da ispunjava obaveze iz Povelje UN.
Za poslednja dva koraka su vam potrebni vreme – i pravi prijatelji. Ali, ako ih nemate, nije baš obavezno da budete u UN i da time, između ostalog, steknete pravo da sa svojom zastavom prodefilujete na ceremoniji otvaranja Olimpijade.
Evo i jednog primera koji pokazuje kako je pravo u isto vreme i dosledno i rastegljivo, već prema potrebi, pri čemu sve ne mora da bude predmet „visoke politike”. Reč je o „Kneževini Silend” (,,Principality of Sealand”).
Za „suverenu kneževinu” proglasila se 1967. Možda to ne bi bilo povod za ovu priču da nije u pitanju metalna pomorska platforma od 400 kvadratnih metara koju su Britanci, kao isturenu bazu protivvazdušne odbrane od Nemaca, tokom Drugog svetskog rata postavili u međunarodnim vodama, da bi je napustili 1956.
Napuštena je bila do 1966, kad ju je „okupirao” Roj Bejts, bivši major britanske vojske i vlasnik piratske radio-stanice. Zauzeo je da bi van britanske jurisdikcije emitovao svoj program, ali su mu, godinu dana kasnije, na pamet pale druge ideje.
Konsultujući se pre toga sa veštim advokatima, Bejts 1967. proglašava platformu za ,,Kneževinu Silend”, sebe za njenog princa, a ostale članove porodice i saradnike za podanike nove suverene države.
Kad je britanska mornarica, podstaknuta publicitetom koji su dobila dešavanja na njenoj imovini, odlučila da stvar ispita na licu mesta „garda” Kneževine je pripucala. Pošto su Britanci istinski legalisti, potegnut je sud.
E, tu je došlo do obrta. Sud je presudio da je platforma u međunarodnim vodama, dakle van nadležnosti Ujedinjenog Kraljevstva. Pošto tamo nije bilo nikog, mogla je da bude naseljena, pa i proglašena za državu.
Ne dugo potom, Silend je poveo i odbrambeni rat: jedna grupa Holanđana, predvođena jednim nemačkim biznismenom, zauzela je platformu nameravajući da je iskoristi u poslovne svrhe. Roj je u tom momentu bio u Britaniji, gde je angažovao sopstvenu ekipu i uspešno okončao borbu za oslobođenje. Holanđani i Nemac su proglašeni ratnim zarobljenicima, pa su za njihovo puštanje morale da budu angažovane i diplomatije, što je onda bio novi argument za tvrdnju kako je Silend na ovaj način stekao „de fakto” međunarodno priznanje.
„U poslednjih 15 godina mi smo uspeli da konsolidujemo našu zemlju, posvećujući se unutrašnjim pitanjima; danas imamo razvijenu industrijsku bazu, stanovništvo se uvećava, a administracija je kadra da opslužuje kako rezidente, tako i naše veze sa svetom”, konstatovano je u brošuri Kneževine Silend na kongresu „mikrodržava” održanom 2002.
Predočena je i zvanična statistika: broj stanovnika – 27, stopa prirasta 0 odsto, stopa migracije – 28 procenata; nacionalnost – Silenderi, radna snaga – 22; BNP – 600.000 dolara, nezaposlenost – 0 odsto...
Pošto je u međunarodnim vodama „teritorija” Silenda jedno vreme bila je korišćena i kao stanica za piratski internet-saobraćaj. Glavni prihodi danas su međutim od prodaje titula – za samo tridesetak dolara možete preko Interneta poručiti uramljenu kitnjastu potvrdu da ste lord, lejdi, baron ili baronica „od Silenda”. Prihodi su i od poštanskih maraka i suvenira. Jedno vreme unosni su bili i pasoši, ali su svi povučeni kad su počeli masovno da ih falsifikuju – u jednom momentu bilo ih je čak 150.000.
Veliki požar 2005. umalo je sasvim uništio celu Kneževinu, ali je obnova bila uspešna. Princ Roj (danas u 85. godini) u međuvremenu se preselio u Britaniju, gde provodi veći deo vremena, i krunski princ Majkl (56) lane su kneževinu ponudili na prodaju – procenjena je na oko 700.000 dolara – ali kupca još nema...
Milan Mišić
[objavljeno: 01/03/2008.]
