Izvor: Večernje novosti, 04.Mar.2014, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suveniri stižu pravo sa njive

SUV, očišćen vrg, premazan podlogom za slikarska platna, najpre dobro osmotrim, procenim mu oblik i proporcije, pa tek kada u glavi „iscrtam“ lik, latim se četkice i uljanih boja. Polako da ne pogrešim, označim oči, nos i usta, pa maramu ili šešir i, obavezno, brkove... Nekako su mi šešir i brci nerazdvojni... E, onda ih odenem u nošnju, obično neku odavde iz Vojvodine ili iz mog Zapadnog Srema. Kad oslikam poslednji detalj lutku premažem nitro lakom. Ovako Đurđa Zdjelar (65), >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << penzionerka iz Rakovca na Fruškoj gori, opisuje put od tikve, isključivo iz porodice vrgova ili kako ih još nazivaju sudovnjače i lejke, do originalne, oslikane lutke. Dok strpljivo crvenom bojom iscrtava konture marame, kaže da je na prvi pogled većina njenih lutaka slična, ali da, ipak, svaka ima svoj pečat i poseban detalj, obično cvetni motiv, ornament, dugme, kecelju, jelek... Najveća koju je oslikala bila je visoka oko pola metra ali je dobijena lepljenjem dve tikve, a najmanja oko dva centimetra. - Radim polako, iz srca i ne nerviram se ako pogrešim. Jednostavno, odem u neki svoj svet, to mi je hrana i lek za dušu. Ne znam čak ni o čemu mislim dok slikam, odlutam u neko prostranstvo gde nema briga o nedovršenoj kući, svakodnevnim problemima, finansijskim teškoćama, minulim ratovima - priča baka Đurđa i kaže da uz hobi najbolje provodi penzionerske dane. Dok je kao obućar radila u čuvenom Kombinatu „Borovo“ nije znala, kaže, da ima slikarski dar, a kamoli ovoliko strpljenja. - Kad na životnom putu rat iznenada napravi oštru krivinu, pa promenite život iz korena, kada deca odu u svet svojim putevima, onda tražite odgovore na brojna pitanja. To traganje često odvede i u skrivene odaje sopstvene duše, pa tamo usred tame izrone boje života i otkriju se lične sklonosti i talenti koje niste ni slutili - priča naša sagovornica i tvrdi da joj oslikavanje vrgova ulepšava svakodnevicu. Sigurna je, veli, i da izmame osmeh i ulepšaju raspoloženje svima koji ih vide, dobiju na poklon ili kupe. Nije, zato, čudo, što su tikve oslikane rukom i pozitivnom energijom Đurđe Zdjelar, kao suvenir i poklon, našle put do mnogobrojnih domova od Kanade do Australije, od Švedske do Južnoafričke Republike. - Da li slučajno ili je i to tajna poruka duše, ali iz palete boja najčešće se latim crvene i zelene. Crvena, naravno, simboliše ljubav, dok je zelena boja sanjara, a ja uvek o nečemu maštam, sanjam šta bih i kako bih. Zamišljam i svoj atelje u kom bi bile sve moje suve tikve, boje i lakovi, i dosanjaću ga. Znam - sigurna je baka Đurđa. DO "SLIKE" - GODINU I PO - DUG je put od vrga do lutke. Već u martu ih posejemo, pa čim u aprilu izniknu prvi listovi, suprug i ja ih presađujemo u vrt vodeći računa o muškim i ženskim biljkama, zbog oprašivanja. Oblik vrgova formira se krajem juna i početkom jula, a kupimo ih u jesen, posle prvih mrazeva i okačimo da se suše. Da je potpuno suva znam kad tikvu promućkam, jer osušen sadržaj „zvecka“. Tada je očistim iznutra, skinem pokoricu i stavljam slikarsku podlogu. Sve u svemu, od sejanja do oslikavanja tikve prođe godinu i po - objašnjava Đurđa Zdjelar.

Nastavak na Večernje novosti...