Izvor: RTS, 22.Avg.2009, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suva šljiva naša izvozna šansa
Nekada je Srbija prednjačila u proizvodnji šljiva, a sada su prinosi duplo manji od svetskih. Proizvođači od države očekuje pomoć u nabavci sistema za navodnjavanje i plasmanu na inostrana tržišta. Stručnjaci ističu da je izvoz suvih šljiva naša izvozna šansa.
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi, a sedmom u svetu po proizvodnji šljiva. Godišnje uberemo oko 400.000 tona.
Poslednje godine 19. veka, prvi izvozni posao Srbije u Ameriku bio je plasman 40.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tona suve šljive. Naša zemlja je zaradila 30 miliona dolara, što je Srbiju tada izvuklo iz krize. Danas, šljivici su nam zapušteni i stari, prinos je duplo manji od svetskog, ali ima i onih koji pripremaju nove zasade.
Dragan Jovanović u Blaznavi nadomak Topole, pod šljivom ima 3,5 hektara. Zadovoljan je rodom i plasmanom ali za sada ne planira povećanje površina.
Kada se pomene šljiva odmah se pomisli na Valjevski kraj. Tamo se ubere jedna petina naše proizvodnje.
Jedan od većih srpskih proizvođača Ratomir Tomić pod šljivom ima čak 15 hektara. Od države očekuje pomoć u nabavci sistema za navodnjavanje i plasmanu na inostrana tržišta.
"Najstariji zasad ima pet godina, tako da očekujem prinos od 30 kilograma po stablu", rekao je Tomić.
Dve trećine našeg ino-plasmana je sveža šljiva, dok ostatak predstavljaju veoma tražena suva šljiva i prerađevine. One završe uglavnom na tržištima arapskih zemalja, Skandinavije i Zapadne Evrope.
Najveći svetski proizvođač šljive je Kina. Čak polovina svetske proizvodnje ubere se sa četiri miliona hektara kineskih šljivika. Najveći prinos postižu Slovaci, dok je naš duplo manji od svetskog. Ipak izvoz suvih šljiva i prerađevina ostaje i dalje naša izvozna šansa.
.jpg)
