Izvor: Press, 17.Jan.2014, 17:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra rasplet sukoba u DS?

Članovi Glavnog odbora DS koji su nezadovoljni radom Ðilasa najavljuju da će pokušati da mu izglasaju nepoverenja tako što neće prihvatiti njegov izveštaj o radu stranke između dve sednice GO, nakon čega bi se, prvi put u istoriji stranke, išlo na neposredne izbore za predsednika, što znači da bi lidera stranke biralo članstvo a ne delegati Izborne skupštine.
Iako opštinski odbori nemaju formalnu ulogu u izglasavanju nepoverenja lideru stranke, oni u principu mogu da nagoveste >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << raspoloženje bar dela članstva.
Politički protivnici Ðilasa u stranci očekuju da će do sutrašnje sednice 60 od 130 funkcionalnih odbora zatražiti njegovo povlačenje.
To, međutim, ne opredeljuje ishod glasanja, jer osim predstavnika opštinskih odbora, tu su i članovi Glavnog odbora, kao najviši funkcioneri stranke, zatim narodni poslanici, kooptirani članovi, a u ovom trenutku i jedna i druga struja uverene su da će imati potrebnu većinu.
Ðilas je za Večernje novosti izjavio da veruje da će na sednici GO DS dobiti podršku za dalje vođenje stranke i poručio da će sankcije trpeti samo oni koji se i posle sednice javno ogluše o politiku koju usvoji većina.
"Očekujem, kao i ogromna većina ljudi, da se stvari u stranci razreše i da se na unutrašnje sukobe stavi tačka. Razumem one koji veruju da DS po svaku cenu mora da uđe u vlast, ali i oni moraju razumeti nas koji verujemo da su vrednosti i principi oko kojih je izgrađena naša politika, važniji od učešća u vlasti i da se pođednako uspešno mogu braniti i iz opozicije. DS nije prvi put na ovakvoj raskrsnici i svaki put do sada znala je da izabere, možda teži, ali uvek ispravan put. Duboko verujem da će i sada biti tako", rekao je Ðilas.
S druge strane, poslanik DS Aleksandar Senić izjavio je Tanjugu da sutrašnje izjašnjavanje na Glavnom odboru nije izjašnjavanje o tome da li demokrate treba da sede na rezervoj klupi lidera SNS Aleksandra Vučića ili da budu njegov privezak, već će ono pokazati da li je DS zadovoljna sa 11 odsto podrške građana na Voždovcu ili tri odsto u Zaječaru.
"Sutra je ključno pitanje jesmo li zadovoljni našom politikom koja SNS-u omogućava rejting od 50 odsto", kaže Senić koji tvrdi da u DS smatraju da je Dragan Ðilas bio nesumnjivo dobar gradonačelnik Beograda, ali da je, kada se pogledaju rezultati lokalnih izbora u Zemunu ili na Voždovcu, jasno da građani ne misle isto.
On objašnjava da opštinski odbori ne izražavaju nezadovoljstvo zarad borbe za poslanička mesta niti za bilo kakve stranačke funkcije, već zato što su zabrinuti za stanje i budućnost Demokratske stranke.
Senić ističe da u DS postoje zamene teza, a jedna od njih je da određena grupa ljudi želi da dovede DS na rezervnu klupu Vučića, što je, naglašava, apsolutna neistina.
Predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović izjavio je ranije Tanjugu da je zabrinut za budućnost stranke i apelovao na dve suprotstavljene struje da, bez obzira na ishod sednice GO, sačuvaju jedinstvo demokrata.
Mićunović je kazao da je važno da ona ostane jedinstvena i snažna opozicija sadašnjim negativnim društvenim procesima, jer, kako je rekao, DS ne pripada ni Draganu Ðilasu ni Borisu Tadiću, već članovima i biračima Demokratske stranke i, još šire, građanima demokratske Srbije.
"Članstvo DS želi jedinstvo. Ono vidi ugroženost stranke od jednog režima koji je preuzeo njen program, i sa obećanim realističnijim pristupom kosovskom problemu, deklarisao svoju proevropsku politiku. Ali prave reforme u društvu se još ne naziru, a kamo li evropske vrednosti i standardi", izjavio je Mićunović Tanjugu.
On je istakao da svako kome je stalo do demokratije i budućnosti Srbije mora da nastoji da se DS po svaku cenu održi, jer to je interes društva u celini i čak patriotski stav, jer bez jake opozicije, bez političke alternative režimu, i sam režim postaje još gori.
Članovi i funkcioneri stranke koji žele odlazak Ðilasa uglavnom ističu da se njihovim zahtevom jedinstvo stranke ne dovodi u pitanje, odnosno da joj ne preti novo cepanje, jer, kako su uvereni, sadašnji predsednik stranke je izgubio legitimitet i biće, ako ne na sutrašnjoj sednici GO, smenjen na narednoj sednici tog tela za tri meseca.
Ta struja u DS, takođe, ne smatra ni da će osporavanje autoriteta predsedniku stranke u ovom trenutku negativno da se odrazi na spremnost stranke da nastupi na lokalnim izborima u Beogradu i eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima.
"Odluku o tome kada će biti neposredni izbori (u stranci) može da donese samo Glavni odbor, koji će uzeti u obzir i spoljne činioce, a to je aktualna politička situacija i mogućnost raspisivanja republičkih izbora. Preuranjeno je govoriti o tome kada će biti zakazani neposredni izbori u DS, jer to zavisi od članova GO koji će naravno uzeti u obzir i mogućnost raspisivanja skorih republičkih izbora", rekao je Tanjugu Slobodan Homen.
Inače, odlazak Ðilasa sa čela DS pokrenuo je u međima pitanje eventualnog naslednika, za šta se na neki način kandidovao bivši lider Boris Tadić, koji je izjavio da mu liderstvo nije cilj, ali da je spreman da preuzme vođstvo ukoliko je to volja većine i u interesu je ostvarivanja ciljeva stranke.
U izjavi Tanjugu Tadić insistira na tome da je bitno da se odluke u stranci donose u skladu sa uverenjima i demokratskim priincipima, a ne u skladu sa kalkulacijama kako zadržati funkcije ili s pretnjama oduzimanjem tih funkcija i tvrdi da ovo nije trenutak borbe za mesto lidera stranke nego za očuvanje demokratskog duha stranke na kom ona počiva.
"Ako, u skladu sa tim principom i s namerom očuvanja tog principa, postoji potreba da se promeni rukovodstvo, onda je to potrebno i uraditi. Preuzimanje mesta lidera stranke svakako nije moj cilj, ali ukoliko je to potrebno za ostvarenje ciljeva stranke i ukoliko je to volja većine, spreman sam da preuzmem tu ulogu", izjavio je Tadić.
DS je od osnivanja prošla kroz niz unutrašnjih izbornih ciklusa i promenila četiri predsednika.
Demokratska stranka je, za razliku od ostalih na srpskoj političkoj sceni koje su svoje lidere po osnivanju uglavnom birale aklamacijom, praktično rođena unutrašnjom demokratskom utakmicom - odmeravanjem snaga Dragoljuba Mićunovića i Koste Čavoškog na prvoj izbornoj skupštini u septembru 1990. godine.
Mićunović je ubedljivo pobedio Čavoškog i stranku vodio naredne četiri godine, ali od svog naslednika Zorana Ðinđića nije izgubio glasanjem u demokratskoj proceduri, već je na vanrednoj skupštini stranke 25. januara 1994. godine podneo ostavku da bi očuvao jedinstvo stranke i tako omogućio Ðinđiću da bude izabran kao jedini kandidat.
Prvi pokušaj osporavanja nečije liderske funkcije u DS u regularnoj stranačkoj izbornoj proceduri dogodio se 27. februara 2000. godine, kada je Slobodan Vuksanović pokušao da svrgne Ðinđića sa mesta prvog čoveka stranke.
Ðinđić je tada Vuksanovića pobedio sa 605 delegatskih glasova, naspram 485 koje je dobio njegov protivkandidat.
Nakon ubistva Ðinđića u martu 2003. godine, odlukom Glavnog odbora stranke, ulogu vršioca dužnosti predsednika stranke preuzima Zoran Živković, koga je, međutim, na prvoj sledećoj izbornoj skupštini stranke, 27. juna 2004. godine, ubedljivo pobedio Boris Tadić, sa 1.538 prema 296 glasova delegata.
Tadića je na čelu DS u novembru 2011. nasledio Dragan Ðilas, a Tadić se, obrazlažući to željom da sačuva jedinstvo stranke, nije ni kandidovao i zadovoljio se funkcijom počasnog predsednika.
Najduži mandat na čelu DS imao je Zoran Ðinđić koji je demokrate vodio devet godina i nepuna dva meseca.

Nastavak na Press...

Press: Danas se očekuje rasplet sukoba u DS ili odlaganje rešenja