Izvor: S media, 06.Avg.2009, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra Dan gradjevinara
Gradjevinari u Srbiji obići će u subotu, povodom 8. avgusta - Dana gradjevinara, sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Lajićem i predstavnicima sindikata i poslodavaca jedno gradilište u Beogradu koje predstavlja primer dobre primene mera bezbednosti na radu.
Sindikat gradjevinara "Nezavisnost" upozorio je na katastrofalan položaj radnika u toj industrijskoj grani i najavio proteste početkom septembra.
Gradjevinska industrija opterećena je velikom nezaposlenošću, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << neuspelim privatizacijama gradjevinskih preduzeća, kao i dugovanjima prema radnicima za dnevnice ostvarene na radu u inostranstvu koje se procenjuju na oko 60 miliona dolara, rečeno je konferenciji za novinare tog sindikata.
U Srbiji ima oko 82.000 gradjevinskih radnika, od kojih samo oko 40 odsto radi i prema mišljenju tog sindikata Dan gradjevinara ne bi trebalo slaviti već pripremati mere i akcije kako bi se njihov položaj popravio.
Predstavnici tog sindikata kazali su da su gradjevinski radovi u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu, opali za oko 60 odsto, kao i da je veliki broj radnika zaposlen "na crno" zbog čega njihova bezbednost nije obaveza poslodavaca.
Privredna komora Srbije, očekuje da do kraja ove godine bez posla ostane oko 10.000 gradjevinskih radnika, što znači da će broj radnika koji odluče da "nešto zarade na crno biti veći".
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike smatraju da "rad na crno" na gradilištima dosta doprinosi većem broju povredjivanja i smrtnosti zaposlenih.
Prema podacima Inspektorata za rad, 70 odsto svih povreda na radu u Srbiji dešavaju se u gradjevinarstvu, a najčešći uzroci povreda su nepotpuno sprovodjenje mera bezbednosti.
U Inspektoratu kažu da se kažnjavanjem poslodavaca može povećati bezbednost radnika, ali da često dolazi do problema kod naplate, tako da će inspekcijski nadzori biti pojačani širom Srbije.
Pomoćnik direktora Inspektorata za rad Saša Perišić izjavio je Tanjugu da radnici pre svega mogu da budu nezadovoljni stanjem opreme za ličnu zaštitu na radu, ali i trenutnim stanjem u toj provrednoj grani.
"U gradjevinarstvu broj smrtnih povreda na radu u periodu januar - jun 2009. godine se smanjio za 50 odsto u odnosu na 2008. godinu", rekao je Perišić.
Za prvih šest meseci dogodile su se tri smrtne povrede u gradjevinarstvu, a 102 radnika su povredjena, dok je u istom periodu prošle godine bilo šest slučajeva sa smrtnim ishodom.
"Poslodavci zaista čine sve da se poveća bezbednost radnika na gradilištima, s obzirom da se kazne za poslodavce kreću u rasponu od 600.000 do milion dinara, ali do problema dolazi kod naplate kazni. Kada su u pitanju postupci prekršajnih organa, tu se zastaje, duže se čeka na naplatu i to je osnovni problem", istakao je Perišić.
Najčešći uzroci povreda su nepotpuno sprovodjenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvodjenja radova, nekorišćenja propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Medju uzrocima povreda su i odstupanja od utvrdjenog procesa rada, nepropisan rad sa opremom, nesposobnost zaposlenih za bezbedan rad, rad ne neobezbedjenoj visini i na nepropisno montiranim skelama i nedovoljna koncentracija i nepažnja, rekao je on.
Prema Perišićevim rečima, u oko 85 odsto slučajeva povredjuju se muškarci, u 75 odsto slučajeva povrede se dogadjaju u prvoj smeni, isto toliko je radnika, starosti od 36 do 55 godina koji se povredjuju na gradilištima.
Direktorka Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt izjavila da je gradjevinarstvo veoma rizična delatnosti koju prate smrtne povrede.
"Jedna od najčešćih pojava koja doprinosi većem broju povredjivanja i smrtnosti zaposlenih sasvim sigurno je i rad na crno, a jedna od najčešćih delatnosti gde se radi na crno jeste na gradilištima", istakla je ona.
Ona je kazala da je to jedan od glavnih uzroka povredjivanja zaposlenih, jer ti radnici najčešće nisu osposobljeni za bezbedan rad i njima se posvećuje manje pažnje nego što se posvećuje zaposlenima koji rade legalno.
Trefalt je istakla da su prema Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu poslodavaci dužni da i njima obezbede mere bezbednosti, kao da su u radnom odnosu.
