Izvor: B92, 28.Maj.2014, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Susret poglavara posebno značajan
Beograd -- Susret vaseljenskog patrjiarha Vartolomeja i pape Franje u Jerusalimu, koji je izazvao posebnu pažnju svetske javnosti, ima poseban značaj, kaže Živica Tucić.
Verski analitičar je rekao da je susret značajan u ohrabrenju zbližavanja dve grane hrišćanstva i za nastavak teološkog dijaloga koji je sada, ne prvi put, u izvesnom zastoju.
"Naravno da je na današnjim crkvenim poglavarima da na tome neumorno rade, ma koliko to trajalo, ma koliko to uopšte bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostvarivo. I oni shvataju da to može biti ostvareno samo uz božju pomoć", smatra Tucić i dodaje da dvojica poglavara podstiču nastavak bogoslovskog dijaloga, koji traje već više decenija.
Tucić navodi da je taj dijalog potreban, jer obe strane predstavljaju "članove iste hrišćanske porodice".
Takođe, ističe, dvojica poglavara se zalažu za uklanjanje gladi, siromaštva, nepismenosti, nepoštovanja prirode, za dostojanstva čoveka, zalažu se za dijalog sa jevrejstvom i islamom.
"Teško da bi iko koji se smatra hrišćaninom mogao šta imati protiv ovih stavova", rekao je Tucić Tanjugu.
Međutim, Ruska pravoslavna crkva je jerusalimski susret pape Franje i Vartolomeja I nazvala "privatnim" i distancirala se od njega.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit volokolamski Ilarion, komentarišući deklaraciju koja je potpisana na tom susretu, rekao je da se Vartolomej I pred susret sa papom Franjom nije konsultovao sa poglavarima drugih pravoslavnih crkava, preneli su ruski mediji.
Tucić napominje da u pravoslavlju ne postoji dovoljno saglasja o mnogim pitanjima, takođe ni o ekumenizmu ni o susretima i dijalogu sa katolicima, ali ni sa protestantima.
"Nisu samo zilotski krugovi protivni, ima rezervi i kod drugih vernika, čest je stereotipan pristup kontaktima sa inovernima. Mada, 'inoverni' nije ispravan izraz, drugi hrišćani nisu inoverni, već verni ali na drugačiji način, jer spaja najglavnije - vera u istog spasitelja, dok su druga pitanja drugorazredna", veli Tucić.
Patrijarh Vartolomej i papa Franja su potpisali Deklaraciju, a ono što u njoj stoji je već rezultat razgovora dvojice prvojerarha u Jerusalimu.
Poradiće, poručili su, na tome da se sagleda mogućnost da svi hrišćani slave Uskrs (Pashu) istoga datuma. Takođe oni pripremaju zajednički dokument o svetskoj ekonomskoj situaciji. Može se očekivati da dve crkve u budućnosti češće zajednički nastupaju po urgentnim pitanjima današnjice, zauzimajući isti stav, polazeći od jevanđelskih principa.
Inače, povod ovog susreta je simboličan: 50 godina od prvog susreta poglavara hrišćanskog Istoka i Zapada posle mnogo vekova, patrijarha Atinagore i pape Pavla Šestog u Jerusalimu 1964. nakon čega je sledilo ukidanje međusobne anateme iz 1054. i njeno "prepuštanje zaboravu".
Nakon velike šizme, međusobne anateme 1054, naime, vekovi su proticali u podozrevanju, optuživanju, podvajanju, distanciranju, delom i u mržnji, u "mraku podvojenosti".
Jedni su druge smatrali otpalima od "prave vere", jereticima, apostatima. Poslednji susret dvojice prvojeraha bio je 1439, kada je potpisana neuspešna Florentinska unija.
Sadašnjem susretu u Jerusalimu, kaže Tucić, ne raduju se svi.
"Naši ziloti su ga unapred nazvali 'razvratnim'. Moskovska patrijaršija je takođe rezervisana. Prebacuje Vatikanu što su se grkokatolički i katolički sveštenici Ukrajine angažovali na Majdanu, podržavajući zbacivanje korumpiranog režima predsednika Janukoviča", naveo je on.
Prema njegovim rečima, neki smatraju da postoji "zamor" od ekumenizma, nedostatak ljubavi i iskrenosti u dijalogu, te da je zato potrebno tražiti nove puteve zbližavanja i međusobnog razumevanja.
