Izvor: Večernje novosti, 06.Maj.2013, 22:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Susret čekan 22 godine

PRE 22 godine, devetogodišnja devojčica Olga Lagutenok iz Slavgoroda u okolini Černobila, gde se dogodila jedna od najvećih svetskih nuklearnih katastrofa, stigla je na oporavak u porodicu Marić u Saničane kod Prijedora. Devojčica koja je tu provela mesec dana zauvek je zauzela mesto u srcu Vesne Marić, majke dvoje dece. Ništa nije uspelo da ih razdvoji, ni rat, ni daljina, pa su se Olga, uspešni ekonomista i njena „druga“ majka, Vesna Marić, ponovo zagrlile nakon više od dve decenije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Olga je stigla u malo selo nadomak Prijedora zajedno sa velikim brojem mališana iz gradova u okolini Černobila. - Putovali su celu večnost, stigli su bledi i umorni. Neke primateljske porodice birale su da li će uzeti dečaka ili devojčicu. Suprug i ja nismo. Čekali smo samo dete. I tako smo upoznali našu Olgu. Došla je s nama kući, a tu je bila cela naša brojna porodica, među njima i moje dvoje dece. Nije verovatno sve dobro razumela, ali je bila vrlo hrabra. Ja sam je privila uz sebe, imala sam utisak kao da sam rodila još jedno dete. Hteli smo i da je usvojimo, ali ona je imala svoju porodicu i posle se vratila kući - seća se Vesna Marić. POVEZANE POKIDANE VEZE OLGA nije jedina koja je najteže trenutke u svojoj zemlji provela u prijedoračkim porodicama, ali su se tokom proteklih ratnih godina, veze „pogubile“. Zahvaljujući Vesni, kontakte je obnovilo još najmanje deset porodica sa nekadašnjim mališanima iz okoline Černobila. - Na veliku sreću, sva ta deca, danas su zdravi ljudi, oženjeni ili udate, s potomstvom. Spojila sam najmanje još deset porodica, čiji susreti nisu ništa manje emotivni od našeg. Uručila sam poklone, pisma, stigli su prvi mejlovi, kontakti su obnovljeni, a ja verujem da će uskoro uslediti i susreti poput našeg - priča Vesna. Vreme i rat su učinili svoje. Veze su se pokidale, a onda su jedna drugu pronašle pomoću „Fejsbuka“. Ubrzo je Vesna sela u avion i otputovala, kako kaže, svom detetu. - Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Na aerodromu u Minsku, udaljenom 400 kilometara od Slavgoroda, u noći me je čekala moja Olga sa suprugom i jednoipogodišnjim sinom Artemom. Dvanaestogodišnju kćerku ostavili su kod kuće, s rođacima. To je bio susret koji nikada nećemo zaboraviti, ni ona, ni ja. To je susret prepun emocija, prepun ljubavi - priča Vesna. Kaže, prvo što je Olga pitala je kako su Marina i Nemanja, Vesnina deca, koju je veoma zavolela i sa kojima se igrala dok je boravila u Prijedoru. - Ne mogu da opišem koliko sam srećna što si stigla kod mene - seća se Vesna šta je Olga stalno ponavljala u vreme njenog boravka u Slavgorodu. Kaže, pričale su mnogo o vremenu od pre dve decenije, kada je Olga bila u njihovoj kući. Desetak dana Vesna je provela s ljubljenom devojčicom, danas lepom mladom ženom i njenom porodicom. Videla je sve znamenitosti, izletišta, upoznala njihovu brojnu rodbinu i prijatelje. Čak je dobila i nagradu udruženja iz Slavgoroda za doprinos u procesu rehabilitacije dece iz okoline Černobila. Olga i Vesna su sledeći susret zakazale su za naredno leto, u Saničanima kod Prijedora. - Evo već smo počeli da se raspitujemo šta je potrebno za vizu, kako bi moja Olga došla ovamo - srećno kaže Vesna.

Nastavak na Večernje novosti...