Izvor: Večernje novosti, 25.Dec.2013, 17:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sušenjem ugroženo više od 10 odsto četinara

IDILIČNA slika zelenih četinarskih šuma na planinama zapadne i jugozapadne Srbije, poslednjih godina prilično je narušena tužnim, uznemirujućim prizorom osušenih stabala. Gorštaci koji decenijama žive na Tari, Murtenici i Zlataru, kažu da ne pamte da je ikada bilo tako. Da je situacija alarmantna slažu se i brojni stručnjaci naglašavajući da je zabrinjavajuće što je sušenje četinara započelo u njihovim prirodnim staništima, ali i da se sada javlja među pošumljavanim crnogoričnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stablima širom Srbije. Prema zvaničnim podacima Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sušenje je zahvatilo gotovo deset odsto četinarskih šuma Srbije. Uglavnom je reč o smrčama i jelama starim oko pola veka kao i stablima crnog bora izniklim pre 30 ili 40 godina. - Sabiranjem svih nepovoljnih klimatskih uslova iz prethodnih godina, sušenje četinara je kulminiralo ove godine - otkriva za „Novosti“ Ljiljana Sovilj, iz Uprave šuma. - Prve naznake povećanog sušenja imali smo 2012. godine, a njoj je prethodilo nekoliko vrlo nepovoljnih godina takozvanog vodnog režima u šumama. Nepovoljan godišnji raspored padavina sa malo snega, šumama nije obezbeđivao dovoljno vode u proleće. Usledila je 2012. sa jakim mrazom u februaru, malo padavina u proleće i ekstremno visokim temperaturama tokom leta, što je četinarima bio veliki stres. Onima koji tvrde da je sušenju četinara doprinela i nebriga nadležnih, naš sagovornik poručuje da je ova pojava zabeležena i u drugim zemljama i da su stručnjaci definisali da je sušenje posledica nepovoljnih klimatskih promena koje će u doglednoj budućnosti izazvati migraciju biljnih vrsta. - Sada je najvažnije da dovršimo sečenje oštećenih stabala, jer je u slučaju sušenja testera jedini lek. Posečena stabla, čak i njihove najmanje grane moraju da se izvuku iz šuma, potom da se sa trupaca skine kora i spali zajedno sa grančicama. Ostatak oštećenih stabala može da se proda i iskoristi za proizvodnju iverice - kaže Ljiljana Sovilj i objašnjava da je tržišna vrednost oštećenih četinarskih stabala niža gotovo 60 odsto od uobičajene i da je prijavljena šteta već dostigla 150 miliona dinara.UGROŽENA PANČIĆEVA OMORIKA - SUŠENJE četinarskih stabala najuočljivije je na području Nacionalnog parka „Tara“. Suši se i Pančićeva omorika, iako je ova planina njeno endemsko stanište. Osim toga, suši se i jela u svim fazama, od podmlatka do odraslih stabala. To nas je najviše zabrinulo i planiramo da se istraživanju ovog problema ozbiljno posvetimo - kaže Ljiljana Sovilj. Po rečima Soviljove, oštećena stabla napadaju gljivice i potkornjak, pa je suštinski važno da se spreči prenošenje zaraze na zdrava stabla. Zato se, posle sečenja, njihovi gljivicama zaraženi panjevi premazuju odgovarajućim, dozvoljenim i ekološki bezbednim hemijskim preparatima. LIŠĆARIMA PRETE GUBARI DOK četinarima preti sušenje, listopadnom drveću prete gubari, koji su kada se prenamnože najveće štetočine lišćarskih šuma. - Gradacija gubara počela je 2010. godine među lišćarima istočne Srbije, uz Dunav. Sada se intenzivno širi pa je po ovogodišnjim podacima od gubara ugroženo oko 330.000 hektara listopadnih šuma. Koliko je situacija ozbiljna ukazuju podaci da su osim listova hrasta koji im je „najslađi“, gubari ove godine jeli i listove oraha i iglice crnog bora, koje inače ne napadaju često - navodi Ljiljana Sovilj i objašnjava da će se aerotretiranje ugroženih površina, jedini efikasan lek protiv gubara, najverovatnije obaviti tokom 2014. godine.

Nastavak na Večernje novosti...