Izvor: Southeast European Times, 30.Jan.2012, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suša pogodila Jugoistočnu Evropu

Dva meseca suše imala su dvostruki efekat: nizak vodostaj pogodio je energetiku u nekim zemljama Balkana, a u drugim je pogođena poljoprivreda.

30/01/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 30.1.2012.

Poput mnogih svojih predaka, Petar Živanović (62) obrađuje zemlju u Bijeljini, u severoistočnom regionu Semberija, važnoj poljoprivrednoj oblasti Bosne i Hercegovine (BiH). Čitav život zarađuje od poljoprivrede, ali je danas toliko obeshrabren >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da preispituje svoju dalju orijentaciju.

„Ne isplati se biti seljak. Šta god sadio, povrće ili žitarice, završio sam sa gubicima“, kaže Živanović za SETimes. „Sve je preskupo za sadnju i ne mogu da budem optimista kada je reč o ovogodišnjim vremenskim prilikama. Sve što sam zasadio 2010. uništeno je u poplavama, prošle godine mi je useve uništila suša, pa zbog toga ove godine neću rizikovati.“

Širom Balkana, zbog suše i niskog vodostaja javlja se nestašica električne energije, nema vode za useve i samim tim stvara se pritisak na budžet u regionu koji je već zahvaćen fiskalnom i svetskom ekonomskom krizom. Situacija će, po svemu sudeći, biti još gora, pošto se suši kraj ne nazire.

Suša, koja traje već pet meseci, poprima istorijske proporcije. Tatijana Mironova iz moldavske hidrometeorološke službe kaže da je najgora u poslednjih nekoliko decenija. „Prema našoj evidenciji, jesen 2011. može se uporediti sa jeseni 1952.“ Posledice su pogoršane činjenicom da Moldavija nema reke niti druge značajnije vodene resurse. Svake tri-četiri godine je pogodi veoma sušna sezona.

Mirče Kotevski stalno gleda u nebo. Stručnjak državne kompanije Elektrane Makedonije AD (ELEM) kaže za SETimes da je „posle višemesečne suše, svaka kap kiše dobrodošla. Međutim, ovogodišnji snegovi u Makedoniji ni približno nisu dovoljni da nadoknade kišu koja nije pala prošle jeseni. Očekujemo da ćemo tek u martu ili aprilu dobiti realnu sliku situacije sa vodenim resursima. Temperature na planinama su još uvek niske, pa nema brzog topljenja snega i priliva vode“. U poređenju sa prošlom godinom, protok vode je 70% niži i hidrocentralne funkcionišu na 15 odsto kapaciteta. Samim tim je neizbežan uvoz skupe, inostrane struje.

Rezerve struje se tanje zbog niskog vodostaja izazvanog sušom. [Petar Kos/SETimes]

Suša je snažno pogodila elektroenergetski sistem. U Albaniji, na primer, gde su vodeni resursi od presudnog značaja za elektronergetski sistem uglavnom zasnovan na hidroenergiji, suša je dovela do restrikcija struje pred zimu. Sa padom temperature, potrošnja se povećala, što je preopteretilo mrežu i izazvalo redovna isključenja širom zemlje. Država je bila takođe bila primorana da odobri zahtev albanske elektrodistribucije KESH da odmah uzme kredit od 50 miliona dolara za uvoz energije.

KESH tvrdi da Albanija trenutno proizvodi 11 miliona kilovat časova dnevno, a uvozi 12 miliona kilovat časova dnevno.

U Rumuniji, proizvodnja električne energije u hidrocentralama opala je za 50 odsto od septembra i čak dostigla niži nivo od centrala na eolsku energiju, koje su inače manjeg kapaciteta. To znači da su, za sada, glavni proizvođači struje termoelektrane, koje su ujedno i veoma skupe. U kombinaciji sa privremenim zatvaranjem reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda, to je dovelo do povećanja cena. Od prvog februara struja u Rumuniji poskupljuje za pet odsto.

I Kosovo u velikoj meri zavisi od energije iz hidrocentrala i pomoćnik ministra za ekonomski razvoj Ramadan Hasani kaže da je prerano da se kaže da li će cene biti povećane. „Lično smatram da će, čak i ako bude povećanja, ono biti simbolično, zbog potrebe da se ulaže u tehničku infrastrukturu distribucione mreže“, kaže on za SETimes. Kosovo pokriva oko 90 odsto svojih potreba za strujom iz domaće proizvodnje, dok se ostatak uvozi.

Potrošači u gotovo čitavom regionu moraće ujedno da se više potrude da iskopaju hranu u prodavnicama, zbog slabih prinosa pšenice i kukuruza. U BiH, na primer, „rod pšenice koji smo proizveli će možda pokriti samo domaće potrebe, tako da za izvoz neće preostati ništa. Situacija je slična u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj, tako da ćemo morati da kupujemo pšenicu sa drugih, skupljih tržišta“, kaže za SETimes Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednika RS.

On dodaje da su „prognoze za 2012 takođe loše, što znači da bi cena koju ćemo plaćati za svako zrno mogla da bude trostruko veća od troška. Nažalost, prete nam užasne nestašice hrane i teška povećanja“. On takođe napominje da se površina obradivog zemljišta korišćenog za uzgoj pšenice i povrća u RS znatno smanjila u poslednjih deset godina.

Cena stočne hrane raste, što znači da će i meso poskupeti. [Gabriel Petresku/SETimes]

Potrošači neće biti pogođeni samo poskupljenjem brašna i hleba. Cene mesa mogle bi da skoče i 20 odsto, zbog nestašice kukuruza. „Suša će uništiti rod kukuruza, koji je najvažnija žitarica za stočnu hranu“, kaže Mišo Maljčić iz Udruženja poljoprivrednika RS za SETimes. „Zbog toga je logično da će to uticati na cenu stočne hrane i mesa.“

Profesor Rade Protić iz beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi zabrinut je za prolećnu setvu. Izvesno je da će prinosi biti mali, zbog slabog prisustva podzemnih voda čak i pre nego što se posadi seme. Bez kiše, kaže on za SETimes, Srbiji je potreban dobro razvijen sistem za navodnjavanje, iako kaže da država „nikada nema novca za takvu investiciju koja se vraća za dve do tri godine“.

Dugoročne prognoze nisu ružičaste u regionu koji vapi za snegom i kišom posle ekstremnih vrućina u leto 2011. Šire posledice suše su zastrašujuće.

Uzmimo, na primer, Rumuniju, u kojoj je poljoprivredna proizvodnja prošle godine bila jaka, što je dovelo do povećanja BDP-a od 12,3 odsto u prvih devet meseci.

U 2012. se očekuju mnogo niži prinosi, čak i uz obilne padavine. Ovidiju Marinčea, zamenik glavnog urednika dnevnog lista Adevarul, koji nadzire odeljenje za ekonomska pitanja, kaže za SETimes da „veliki igrači u poljoprivredi kažu da, čak i kada bi od sada pa ubuduće padala kiša, proizvodnja bi ove godine bila 20 do 30 odsto niža. Ali ako do proleća ne padne dovoljno koše, gubici bi mogli da budu i do 70 odsto“.

Mnogo niži poljoprivredni prinosi mogli bi da ugroze izglede Rumunije da ostvari ekonomski rast od dva odsto predviđen za ovu godinu, upozorava Marinčea. „Dobri rezultati u poljoprivredni prošle godine pojačali su poverenje stranih investitora u rumunsku ekonomiju. Ali to bi moglo i da se okrene protiv nas i odbije investitore“, dodaje on.

U Republici Srpskoj, Ljubo Maletić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije, saoseća se sa Petrom Živanovićem. „Elementarne nepogode teško su pogodile poljoprivrednu proizvodnju“, kaže on za SETimes. „Razumemo poljoprivrednike kada kažu da se ne isplati biti seljak.“

Ovaj izveštaj sastavili su dopisnici SETimesa Jonilda Koci iz Tirane, Bedrana Kaletović iz Sarajeva, Linda Karadaku iz Prištine, Aleksandar Pavlevski iz Skoplja, Alina Radu iz Kišinjeva, Pol Čočoju iz Bukurešta i Ivana Jovanović iz Beograda.

Nastavak na Southeast European Times...