Izvor: RTS, 18.Jul.2012, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša "bere" letinu
Privredna komora Srbije procenjuje štetu od suše na 2,1 milijardu dolara. Stručnjaci poručuju da razloga za brigu zbog mogućih cenovnih udara, ipak, nema.
Aktuelna suša je prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji, a šteta je procenjena na 2,1 milijardu dolara, izjavio je stručnjak Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.
Takva situacija će se svakako odraziti na cene brašna, ulja i šećera, ali i ostalih proizvoda kao što su mleko i meso, rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << on.
Stanković je međutim, poručio i da nema razloga za strah, jer vlada ima instrumente da zaštiti potrošače od cenovnog udara i omogući uredno snadevanje po prihvatljivim cenama, pre svega osnovnim poljoprivrednim proizvodima.
On je u izjavi novinarima u PKS gde je održana sednica Udruženja za poljoprivredu rekao i da su i zalihe "dobre", te imamo 100.000 tona šećera, 60.000 tona jestivog ulja i 300.000 tona pšenice.
"Suša je nanela velike štete poljoprivredi, koje slobodno mogu da se proglase elementarnom nepogodom... procene ukazuju da je biljna proizvodnja pogođena sa 50 odsto", istakao je Stanković, koji je i savetnik predsednika PKS za poljoprivredu.
Stanković je, ilustrujući koliko je šteta velika, podvukao da je dve milijarde dolara vrednost investicije koja je potrebna da bi Srbija povećala površine pod sistemima za navodnjavanje na dva miliona hektara, što je polovina ukupnog obradivog zemljišta.
U Srbiji se pod zalivnim sistemima trenutno nalazi 200.000 hektara, odnosno ispod pet odsto od ukupno 4,2 miliona hektara, dok je taj procenat u Evropi i svetu daleko viši.
Stanković je podsetio da je bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje prošle godine iznosila 6,4 milijarde dolara, u čemu je udeo stočarstva bio 30 odsto, a na biljnu proizvodnju "otpada" dve trećine.
U biljnoj proizvodnji dominantan je kukuruz, koji je pretrpeo najveću štetu od suše, i njegovo učešće je od 22 do 24 odsto, napomenuo je Stanković.
On je ponovio da se PKS ne zalaže za eventualnu restrikciju izvoza žitarica, jer je takva mera nepopularna i neće dati efekte.
On je naglasio i da država trenutno nije u mogućnosti da značajnije finansijski pokrije štetu od suše, a kao mogućnosti vidi oslobađanje poljoprivrednika plaćanja poreza na katastarski prihod i odlaganje plaćanja subvenconisanih agrarnih kredita.
Suša najviše ugrozila kukuruz, soju i šećernu repu
Stanković je ukazao i da poljoprivrednici nisu pokazali veliko interesovanje za osiguranje useva, iako im je vlada davala 40 odsto regresa na premiju osiguranja.
Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Milan Dacić takođe je istakao na sednici da je suša ekstremna na većem delu teritorije Srbije i da toplotni talas uz deficit padavina znači "katastrofu" za biljke, koje se ne mogu oporaviti ni tokom noći koje su tropske.
"Ako ovakvi uslovi potraju, može se očekivati značajnije smanjenje prinosa ekonomski najznačajnijih kultura - kukuruza, soje, šećerne repe, i to za najmanje 30 do 50 odsto, kao u vreme suše 2000. godine", rekao je on.
Dacić je podsetio da je u poslednjih 10 do 12 godina trećina godina bila sa ekstremnim sušama, što je "alarmantan podatak" koji svedoči o tome da su "klimatske promene već na delu".
Štete u poljoprivredi 2000. godine iznosile su 700 miliona dolara, a 2003. godine skoro milijardu dolara, naveo je on.
Dacić je napomenuo da je sušni period u Srbiji počeo 25. juna u centralnom delu zemlje, da bi se suša potom proširila na celu teritoriju, a poslednjih dana se može okarakterisati kao jaka i ekstremna, a u poslednjih mesec dana je pala četvrtina prosečnih padavina za ovaj period.
"Od 23. do 29. jula može doći do određenih padavina, koje mogu da ublaže stepen suše, ali neće mnogo pomoći poljoprivrednim kulturama", zaključio je Dacić.
