Izvor: Večernje novosti, 25.Avg.2012, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suša: Oj Moravo, žedna reko!

KLIMATSKE promene uzimaju danak u Srbiji! Suša je proteklih dana dobila obeležje jake i ekstremne. A prognoza ne ohrabruje. Stručnjaci upozoravaju da nas i ubuduće očekuju klimatski ekstremi koji će pogoditi sve privredne grane. Restrikcija vode već je počela u pojedinim gradovima. Ako se korita ne napune i struju će davati na kašičicu. Međutim, poljoprivreda će podneti najveći teret, jer pogled u nebo 450.000 ratara neće dozvati kišu. Prepolovljeni prinosi sa njiva već pišu scenario >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << po kojem na tezgama neće biti dovoljno povrća za zimnicu. Iako se nastala šteta može proglasiti elementarnom nepogodom, nadležni uveravaju da ima dovoljno zaliha. Ipak, desetkovan rod mogao bi da utiče na cene brašna, ulja i šećera, ali i proizvoda kao što su mleko i meso. Prema rečima Milana Dacića, direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u poslednjih 10 godina svaka treća je bila izrazito sušna. Ali, bilo je i perioda intenzivnih padavina, što je dokaz da su klimatske promene počele.SRPSKI REKORD - 44,9 CELZIJUSA JUL 2012. sa srednjom temperaturom 26,7 stepeni je najtopliji od kada postoje merenja u Beogradu, od 1887. godine. Samo je avgust 1992. bio topliji mesec, sa srednjom temperaturom od 26,8 celzijusa. Srednja minimalna temperatura ovog jula je bila 21,2 stepena, a srednja maksimalna 32,6 stepena, pa smo u proseku imali tropske noći i dane ceo mesec. Imali smo 22 dana sa maksimalnom temperaturom iznad 30 stepeni, od toga čak 13 dana sa temperaturom iznad 35 celzijusa, što je rekordno do sada za jedan mesec. Najviša temperatura ovog jula u Beogradu je bila 9. jula sa 38 stepeni, a u Srbiji je najtoplije bilo u Ćupriji sa 41,5 stepeni, 15. jula. Time nisu oboreni dnevni rekordi najviših temperatura koje drži 24. jul 2007. Tada je u Beogradu izmereno 43,6 celzijusa, a u Smederevskoj Palanci 44,9 stepeni. - Srednje dnevne temperature od 17. juna do 16. jula u Srbiji bile su od 18 do 26 stepeni, što je alarmantan podatak, jer su odstupanja od proseka bila za 3,5 do čak šest stepeni Celzijusa - objašnjava Dacić. - I padavina je bilo malo. Sušni period je počeo 25. juna u centralnom delu zemlje, da bi se proširio na čitavu teritoriju. Veliki broj tropskih noći sa temperaturama većim od 20 stepeni učinio je da biljke ne mogu da se oporave od toplotnog stresa. Može se očekivati smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura za najmanje 30 do 50 odsto. Podsećam da je šteta od suše 2000. godine u Srbiji bila procenjena na 700 miliona dolara, a 2003. na skoro milijardu dolara. Jasminka Smailagić, načelnica odeljenja za klimatsku analizu i prognozu u RHMZ, potvrđuje da je došlo do promene klime. - Karakteristična je nagla smena toplih i hladnih perioda. Sve češći su topli talasi. Ovog leta je bilo tri - 16. juna, 29. juna i trenutno prolazimo kroz treći. Topli talasi traju najmanje šest dana, uz temperaturu 5,1 stepen iznad normalne vrednosti za taj period. Ovo leto obeležile su i izuzetno visoke temperature - objašnjava Smailagić. - Padavine su neravnomerno raspoređene. Posle perioda suše izluči se velika količina padavina u kratkom periodu. Za ovo leto smo predvideli da će biti suvo i ekstremno toplo, a i leta koja dolaze imaju tendenciju porasta temperature. Iako još nije kraj avgusta, na osnovu dosadašnjih temperatura i prognoza za sledećih 10 dana možemo reći da će ovo sigurno biti najtoplije leto od kada postoje merenja, a to je u Beogradu od 1887. godine. Jun ove godine je bio drugi najtopliji ikada. Jul je bio najtopliji od kada postoje merenja, a avgust će biti verovatno drugi najtopliji ikada, pa ćemo u zbiru imati ubedljivo najtoplije leto. Dosadašnji rekorderi su 1946. i 2003, sa srednjom letnjom temperaturom u Beogradu od 24,5 S (jun-jul-avgust), a ove godine će biti verovatno oko 25,7 S. U ova tri letnja meseca imali smo oko 60 dana sa temperaturom iznad 30 stepeni i čak 25 dana sa temperaturom većom od 35 stepeni što je, takođe, rekord. Ovo leto je i jedno od najsušnijih ikada, jednako sušno kao leto 2000. godine. Mnogi rekordi su oboreni, a ekstremne klimatske promene odražavaju se i na ekstremne hidrološke pojave. Reke su žedne, a biljke i životinje u njima ugrožene. Klica zaraze bi mogla da se raznese ukoliko dođe do izumiranja na mestima gde se voda povukla blizu istorijskog minimuma. - Poremećaj vodenog balansa ima hiljade negativnih posledica - ističe Dejan Vladivić, hidrolog. - Snižen nivo vode otežava plovidbu na rekama, ali i život biljaka i životinja, jer se smanjuje i kvalitet, odnosno čistoća vode. U poslednjoj dekadi ovo je četvrta sušna godina. Nizak vodostaj zabležen je i 2003. godine, 2008. i 2011, i sada su manji vodotoci blizu biološkog minimuma, dok su tranzitni u domenu srednjih, poput Dunava. Na Savi je nizak vodostaj. Ni narednih nedelja padavine neće bitno poboljšati stanje. Sava i Dunav u Beogradu, odnosno Zemunu, svega su dva metra iznad istorijskog minimuma, ali ne postoji mogućnost da se toliko spuste. Ipak, na manjim tokovima mogu biti dostignute, pa i premašene najmanje vrednosti, jer će i septembar biti sušan. U izveštaju o klimatskim promenama nekadašnjeg Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja navodi se da će se prosečne temperature povećati za otprilike jedan stepen Celzijusa do 2030. godine, ako se zagađivanje nastavi. Dakle, prognoze za budućnost nisu sjajne, jer jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji je regija u kojoj živimo - Dunavsko-Karpatski basen, a uticaj klimatskih promena je evidentan. TOPI SE BALKAN VRELI talas iz Afrike kao da je zaobišao Mediteran i zapljusnuo Srbiju učinivši nas jednim od najtoplijih mesta u Evropi. Meteorolozi objašnjavaju da se Mediteran nalazi na velikoj vodenoj površini koja utiče i na smanjenje temperature, pa je tamo čak i prijatnije nego kod nas. S druge strane, mi more nemamo, a prvi smo na udaru toplotnog talasa iz Afrike. Zato su ovih dana temperature na Balkanu obarale rekorde. Sudeći po predviđanjima stručnjaka, u budućnosti u balkanskim zemljama, tokom letnjih meseci, očekuje se povećanje temperature vazduha za 12 stepeni. Istovremeno, doći će do drastičnog smanjenja padavina, koje će dostići svega 20-30 odsto dosadašnjih. * * * * * * * * * * * * * * * U VEĆINI GRADOVA IMAJU PROBLEMA SA VODOSNABDEVANJEM ZAVRĆU SE SLAVINE SITUACIJA na vodozahvatu Ševelj, na Rzavu, odakle se pijaća voda distribuira do stanovnika pet gradova zapadne Srbije - Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca, kritična je! Usled suše vodostaj opada. Direktor JP „Rzav“ u Arilju Ljubo Lazović ističe da je trenutni protok na vodozahvatu oko 1.250 litara vode u sekundi, od čega se za biološki minimum ostavlja 700 litara, a ostatak se distribuira u vodovodnu mrežu. To je za oko 150 do 200 litara u sekundi manje od potrebne količine, koja bi podmirila sve potrebe više od 300.000 korisnika. Za sada je zabranjeno zalivanje bašti, vrtova i pranje automobila, a ko prekrši odluku, rizikuje da plati kaznu. U čačanskim selima koja se vodom snabdevaju iz sopstvenih izvora, problem je još veći. Meštanima Trnave i Viljuše voda stiže tek dva puta dnevno i to po svega nekoliko sati. Sve manje reke i potoci su gotovo presušili - Kamenica, Čemernica, Loznička reka, Atenička... Dugotrajni sušni period ugrozio je vodosnabdevanje i na području celog Braničevskog okruga. Najkritičnije je u Velikom Gradištu, gde su počela jednosatna isključenja. Ukoliko se situacija ne popravi, trajanje restrikcija biće produženo. I slavine u Požarevcu mogle bi da presuše, jer zbog velike potrošnje građani u višim delovima grada ostaju bez pritiska u cevima. Vodosnabdevanje je otežano i zbog nivoa Velike Morave kod Ljubičevskog mosta, koji je u subotu iznosio - 355 centimetara. Ukoliko nastavi da opada, smanjiće se i nivo u bunarima izvorišta Ključ, što može izavati povećanje nitrata u vodi i zabranu upotrebe vodovoda. U Šidu i na plus 40 stepeni snabdevanje vodom sa mreže JKP „Vodovod“ je uredno, ali već petnaestak dana u potpunosti je presušio potok Šidina, koji protiče kroz grad. Stanovnicima Vranja ne prete restrikcije vode, mada je potrošnja izuzetno visoka. Iz gradskog Vodovoda apeluju na potrašače da racionalno koriste vodu, a ne da njome polivaju sadnice, kako ne bi bili prinuđeni da uvode restrikcije. Situacija je nešto teža u opštinama Bujanovac i Preševo, uglavnom u selima gde meštani koriste izvorsku vodu, koja je presušila. Najteže je u selima oko manastira Sveti Prohor Pčinjski u opštini Bujanovac, gde stanovnici nemaju vodu za piće od početka jula, a snabdevaju se isključivo sa cisterni JP „Komunalac“. Bez vode su sela Jablanica, Gornji i Donji Starac. Slična situacija je i u preševskim selima. U svim opštinama Pčinjskog okruga razmatra se uvođenje restrikcija. (E. V. N.)

Nastavak na Večernje novosti...