Izvor: Politika, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surova borba kamena i reke
Morača je ne stihijskim naletom već strpljivošću zagrizla svojim tokom u srce granita
Na putu Podgorica – Kolašin, putnicima pažnju privlači kanjon reke Morače. Platije koje su se usekle u stene, koliko plaše, toliko i oduševljavaju turiste i nomade. Kada se putnik nađe u ovom kamenom procepu na asfaltnom putu, oseća se sitnim i beznačajnim. Kao da nije na tlu Zemlje.
Morača od svog izvora Kape moračke do ušća Male rijeke u nju, kao da se sakrila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od sunca u brda. Vuče se dnom korita i zastajkuje u virovima. Podseća na umornu reku, koja se na svom putu probija sa teškom mukom. Ovde se vekovima vodi nemilosrdna borba kamena i reke. Morača ovde teče ne koritom već kamenom stazom. Tom stazom presekla je brda gde su najtvrđa i najkamenitija. Morača je to radila ne stihijskim naletom već strpljivošću.
Svaka druga reka bi morala da zastane pred Platijama, pretvori se u duboko i dugačko jezero, ispuni prostor između brda i popne se do prvog prevoja, pa tek onda nastavi ka svom ušću. Ali Morača to nije uradila. Kao zakleti neprijatelj ljutog kamena, zagrizla je svojim tokom u srce granita. Toliko se urezala u ovaj predeo, da se u njemu gubi.
Čovek je godinama dolazio na ivicu ponora, naginjao se nad stravičnim ambisom. Doskora je bio nemoćan. A onda je, početkom 20. veka, napao kamen, sa obe strane, snagom znanja i mišića, mina i mašina. Tako je sebi napravio prolaz u zidu kanjona.
Kada se putnik susretne sa kanjonom ostane bez daha. Ne zna šta navaljuje na njegova čula. No koliko ovaj krajolik plaši, toliko i privlači. U ovom procepu od granita, čijim dnom teče Morača boje smaragda, a vrh mu prekriva uzak pojas neba, utisci su siloviti. Visine i dubine, od kojih se vrti u glavi, doživljaj su koji se ne zaboravlja.
Mostovi koji se dižu iznad zelenih virova i ambisa, tuneli koji se provlače kroz kamene bregove, pogled ka Lutovskim Platijama, ispod koje prolazi pruga Beograd – Bar, čine ovaj predeo čudesnim i raskošnim. Posebnu pažnju privlači most "Pjanavac", koji je najveći u kanjonu. Završen je 1965. godine, posle četiri godine dugogodišnjeg probijanja kanjona. Njegova dužina je 234 metra. Most "Grlo" kod manastira Morača, pušten je u saobraćaj 1963. godine. Širina puta je sedam metara, a pešačke staze 75 centimetara. Ovaj most se uspešno utapa u prirodu gornjeg toka Morače.
Iz ovog kanjona se stiže u pitomu dolinu Donje Morače, okruženu kamenim grebenima i vrhovima Rovačkih brda. Putnici koji ulaze ili izlaze iz kanjona, mogu da uživaju u lepotama manastira Morača. Ovaj manastir, po svojoj istoriji, arhitekturi i freskama, predstavlja jedan od značajnih kulturno-istorijskih spomenika u Crnoj Gori.
D. Šćekić
[objavljeno: 26.08.2006.]
