Izvor: Danas, 21.Maj.2015, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Supkarikaturalnost
Odvajkada znam za Duška Petričića, ali sam ga upoznao tek pre pet godina i to gde? Bogu iza leđa, u Kanadi, preciznije - u Torontu. Došli Duško i Dragana da pogledaju neku moju komendiju koja je tamo je li gostovala, posle priredbe malo popričali, ja se požalio na kanadski antipušački fašizam, a Duško me pozove da sutradan dođem kod njega kući, pa da pušimo do mile volje. Rečeno - učinjeno. Sutradan uveče smo Duško i ja do neko doba pušili i razgovarali. Zapamtio sam dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << taj razgovor.
Bilo bi dobro da bude zapamćen i razgovor Duška Petričića i Olivere Bećković, koja odnedavno intervjuiše probrane ličnosti za NIN. Odavno nisam pročitao razložniju analizu našeg nezadrživog sunovrata u varvarstvo. Cinik bi rekao da je kao karikaturista Petričić kompetentan da govori o državi i državnicima koji su najobičnije karikature, ali nije to tako jednostavno, kaže Duško na jednom mestu da "prvi put u životu vidi da je posao satiričara i karikaturiste postao maltene izlišan". Tu je debelo u pravu. Potpuno ga razumem jer i sam istu muku mučim. Satira je moguća - i ima smisla - isključivo u ambijentu u kome krivotvorenje realnosti nije apsolutno - kao što u Srbiji trenutno jeste i kao što će (najverovatnije) za svagda ostati - u ambijentu, dakle, u kome se na fonu satirične groteske jasno vidi izlaz iz groteskne realnosti. Naša realnost - koja se može definisati kao stanje supkarikaturalnosti - naprosto je pozatvarala sve izlaze ka normalnosti i racionalnosti. Ima li bolje potvrde bezizlaznosti naše situacije od gromoglasno najavljivane džumhurbaškanove "Platforme za Kosovo" koja epohalno rešenje kosovskog problema vidi u povratku Kosova u status Socijalističke Autonomne Pokrajine KIM.
Kaže, nadalje, Duško - a malo je ko to primetio - da smo se iz XX veka, u kome smo bili pronašli ne tako loše mesto - za samo sedam dana vratili u XVIII vek. Uz dužno poštovanje ja bih tu vremensku granicu vratio dalje u prošlost, u prethrišćanski, pretkulturni, paganski period u kome vladaju plemenska pravila, u kome ne postoji razlika između ličnosti i roda i u kome je pripadnost plemenu vrhunsko dobro.
Petričić je, naravno, isuviše inteligentan i intelektualno pošten da bi krivicu za košmarno stanje u koje smo zapali svalio isključivo na pleća aktuelne ili prethodne vlasti - koje su, stalno to govorim, posledica, ne uzrok opšteg sunovrata - nego krivicu pripisuje sebi i svojoj generaciji. Mirno spavaj Duško, ništa niste ni ti ni tvoja generacija mogli učiniti, osim da, eventualno, zaglavite u mardelj. I nemoj, Duško, misliti da je ovo sada naše worst off. Samo sačekaj sledeću vlast i sledeću stepenicu na putu posrnuća. Pa se nemoj začuditi ako karikature budeš crtao ugarkom na zidu neke pećine.
