Izvor: B92, 11.Jun.2020, 19:57
Superheroina iz stvarnog života: Od astronautkinje do najdublje tačke u okeanu
Bivša astronautkinja Keti Saliven postala je prva osoba koja je putovala i u svemir i do Čelendžer dipa, najdublje poznate tačke u okeanu.
Bivša NASA astronautkinja postala je prva osoba koja je putovala i u svemir i stigla do najdublje poznate tačke u okeanu.
Doktorka Keti Saliven u nedelju je ušla u istoriju zaronivši 35,810 stopa do Čelendžer dipa u Marijanskom rovu.
"Osećala sam se kao vanzemaljka koja je stigla na nepoznatu planetu i kružila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po krajoliku nalik Mesečevom. Bilo je izuzetno", kaže za BBC Njuz ova 68-godišnjakinja.
Prvo zaranjanje na dno Marijanskog rova desilo se 1960. godine, a izveli su ga poručnik američke mornarice Don Volš i švajcarski inženjer Žak Pikard, u Triesteu, plovilu znanom kao batiskaf.
Filmski režiser Džejms Kameron potom je sam zaronio pola veka kasnije, 2012. godine, u svojoj jarkozelenoj podmornici.
Poslednje zaranjanje bilo je deo ekspedicije zvane Vatreni prsten - pokušaj da se istraže najdublje tačke u Pacifičkom okeanu.
Doktorka Saliven je postala Nasin astronaut 1979. godine, a u istoriju je ušla 1984. godine kao prva Amerikanka koja je hodala u svemiru.
Sakupila je više od 532 sata provedena u svemiru i 2004. godine je primljena u Astronautsku kuću slavnih.
Pridružila se Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj administraciji (NOAA), na čije je čelo dospela kasnije.
Pre nego što je postala astronautkinja, doktorka Saliven je završila doktorske studije iz geologije na Univerzitetu Dalhausi i išla na razne okeanografske ekspedicije.
Kad joj se ukazala prilika da istraži dno jednog od svetskih okeanskih rovova, doktorka Saliven je rado pristala na to.
"Za jednog okeanografa, prilika da iz prve ruke vidite dno jednog od svetskih okeanskih rovova u kom se dešavaju izuzetno moćni geološki procesi drugačije je nego kad vidite slike ili nečije tuđe podatke", kaže ona.
Po povratku na njihov matični brod posle zaranjanja, doktorka Saliven i Viktor Veskovo koordinisali su poziv sa Međunarodnom svemirskom stanicom, koja se nalazi na oko 400 kilometara iznad Zemlje.
"Uradili smo to da bismo povezali pojedince koji su istraživači veličanstvenih neistraženih teritorija i proslavili ono što nam je zajedničko u porivu za istraživanjem i poštovanju prema inženjerskom radu koji omogućuje ove fantastične ekspedicije", kaže doktorka Saliven.
"Bilo je to za mene kao neka vrsta godišnjice mature, rekla bih."
Njena i druge slične ekspedicije pokazaće nam ekstreme života na našoj planeti. Za sada, ona se nada da će to ohrabriti više ljudi da nastave da pomeraju granice našeg poznatog sveta.
"Decenijama sam opisivala sebe kao astronautkinju, naučnicu i istraživačicu. Nastaviću da istražujem", kaže ona.
"Nadam se da ću inspirisati druge da razumeju koliko su ljudi rođeni istraživači, koliko je prirodno i suštinski važno to što nastavljamo da istražujemo sve dimenzije našeg univerzuma i sebe same."
Ovi impulsi da se istražuje i inovira pomoći će da se čovečanstvo pogura napred, kaže ona.
"To će stvoriti novu tehnologiju koja će transformisati naše živote - to će stvoriti sposobnost da se čovečanstvo izdigne iz siromaštva i da se reši zdravstvene krize."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
