Izvor: Southeast European Times, 15.Apr.2013, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suočeni sa diskriminacijom, Romi se bore za uspeh
Uprkos socijalnoj marginalizaciji, neki pripadnici romske zajednice u regionu bore se za ravnopravan položaj u društvu.
15/04/2013
Ana Lovaković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 15.4.2013.
Međunarodni dan Roma obeležen je pozivom evropskih i međunarodnih institucija na integraciju romskih zajednica u regionu.
EU i zemlje članice su 8. aprila naglasile da neće prihvatiti ekonomsku i socijalnu marginalizaciju najveće manjine na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kontinentu.
„Unapređivanje situacije romskog naroda je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo mi u Evropi. Stvarna promena u njihovim svakodnevnim životima zahteva dugoročnu posvećenost, adekvatne resurse i usaglašene korake na lokalnom, regionalnom, nacionlanom i evropskom nivou“, navodi se u saopštenju Unije.
„EU je odredila snažan akcioni okvir, a zemlje članice su izradile nacionalne strategije za inkluziju Roma. To je dobar prvi korak. Suština je sada osigurati sprovođenje tih programa na terenu.“
Nad Romima, jednom od najvećih etničkih grupa u Evropi, kojoj pripada 10 do 12 miliona ljudi, po svemu sudeći se sprovodi najveća diskriminacija. Većina njih živi u centralnoj i istočnoj Evropi i na Balkanu, u bedi i siromaštvu; nivo obrazovanja i pismenosti je nizak, a stope nezaposlenosti izuzetno visoke. Mnogi su zvanično bez državljanstva. Bez ličnih dokumenata nemaju pristup socijalnim programima i beneficijama.
Među onima koji rade na unapređivanju položaja te manjine je i Špresa Aguši, romska aktivistkinja sa Kosova. Ova majka troje dece je u protekloj deceniji postala vodeći aktivista za romsku zajednicu.
„Da bi se uspešno uticalo na položaj Roma hitno su potrebni efektivno obrazovanje, ravnopravnost polova i politika zapošljavanja“, kaže Aguši.
Iako manjine i žene nisu neprepoznati u zakonima u regionu, postoji manjak odgovarajućeg sprovođenja tih zakona, kaže ona.
Romi su u Bosni i Hercegovini (BiH) najveća etnička manjina u zemlji. Podaci Ministarstva civilnih poslova BiH pokazuju da broj Roma u zemlji iznosi oko 40.000, ali nevladine organizacije kažu da je taj broj više nego dvostruko veći.
Nacionalna koordinatorka romske zajednice u BiH Hedina Sijerčić navodi da je činjenica da mnogi Romi ne žele da se izjasne kao Romi, nego kao pripadnici većinskog naroda.
„Zato nije moguće reći koliko Roma imamo“, izjavila je Sijerčićeva za SETimes.
Međutim, uprkos marginalizaciji, mnogi Romi u regionu rešeni su da postignu uspeh.
Dragana Seferović, 23, uspela je da postane balerina, nastavnica i studentkinja. Dragana živi u Sarajevu, gde studira na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i drži časove baleta u Narodnom pozorištu u Zenici.
„Ponosim se svojim poreklom i sretna sam što pokazujem i drugoj romskoj deci da je sve moguće. Nikada ne treba da odustanu od svojih snova“, rekla je Seferovićeva za SETimes.
Ona je otišla od svojih roditelja kao dete i završila u Domu za napuštenu decu u Bjelavama. Na kraju se preselila u SOS Dečije selo, nevladinu organizaciju u Sarajevu koja pruža smeštaj i brine se o deci čiji roditelji nisu u stanju da se brinu o njima iz medicinskih, finansijskih ili drugih razloga.
„U Bosni sam shvatila šta znači biti Rom“, rekla je Seferovićeva, dodajući da je Romima teško da se bore protiv predrasuda i stigme koja ih prati u bosanskom društvu.
„Imala sam sreće jer sam imala podršku raznih organizacija i programa za Rome, posebno udruženja Obrazovanje gradi BiH, čiju sam stipendiju imala šest godina. Pomogli su mi da završim dve srednje škole i sada sam na trećoj godini fakulteta.“
U Turskoj, koja ima oko 5 miliona romskih stanovnika, stopa obrazovanja je loša. Otprilike 7 odsto romske dece završi srednju školu ili fakultet, dok je diversifikacija mogućnosti za zapošljavanje takođe vrlo limitirana.
Ali, Elmas Kara Arus je Romkinja koja je presekla taj krug otvarajući svojim vršnjacima mogućnost drugog sveta.
Uprkos tradicionalnom načinu života svoje zajednice, ona je išla u srednju školu, diplomirala na katedri za medije Univerziteta Trakija, a onda i na Univerzitetu u Istanbulu.
Arus je istaknuta režiserka dokumentarnih filmova i predsednica istanbulske Asocijacije nulte diskriminacije, koja se zalaže za prava Roma u turskom društvu.
„Provela sam detinjstvo u polunomadskoj porodici u gradu Amasija, na severu. Kada sam imala 7 godina došli smo u Istanbul. Bila sam jedna od nekolicine devojčica u mom društvu koje su išle u osnovnu školu, zahvaljujući trudu mog oca“, rekla je Arus za SETimes.
U Rumuniji ima 3,2 odsto Roma, što je druga najveća etnička manjina u zemlji posle Mađara.
Florin Dumitrače, 19-godišnji romski student na medicinskom fakultetu dolazi iz sela oko 50 kilometara jugoistočno od Bukurešta.
„Nikada nisam zanemario školu, jer sam znao koji put treba da sledim. Želeo sam da budem drugačiji od ostatka zajednice, ali istovremeno i da im budem pozitivan primer“, rekao je on za SETimes.
Florin je deo projekta Romski profesionalci u medicini, koji finansira nevladina organizacija ActiveWatch (Aktivno posmatranje).
On kaže da i dalje postoje predrasude o njegovom etničkom poreklu. „Ali, većina ljudi koje srećem prihvata ono što jesam“, kaže Florin.
Dopisnici Menekše Tokjaj iz Istanbula, Katica Đurović iz Beograda, Pol Čočoju iz Bukurešta, Biljana Lajmanovska iz Skoplja i Safet Kabašaj iz Prištine doprineli su ovom izveštaju.
Šta regionalne vlade mogu da učine da olakšaju inkluziju Roma? Recite nam šta mislite u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
