Izvor: Southeast European Times, 03.Sep.2013, 18:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suočen sa rezovima, Sarajevo Film Festival razmišlja o svojoj međunarodnoj budućnosti

Organizatori razmatraju budućnost popularnog Sarajevo Film Festivala, kako u regionu tako i šire.

03/09/2013

Herijet Sejlem za Southeast European Times iz Beograda -- 3.9.2013.

Od 16. do 24. avgusta živopisno Sarajevo kao da je živelo nekim svojim posebnim životom, dok su posetioci iz celog sveta slivali u grad na njegov 19. godišnji filmski festival.

Tokom dana posetioci su se kretali od jednog do drugog ad hok bioskopa širom grada kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << bi pogledali umetničke filmove i dokumentarce koji su bili na programu festivala. Noću se moderni elektro bit mešao sa jugo-nostalgičnim rokom, dok su se prijatelji sa cele planete, novi i stari, susretali i razgovarali o filmovima prikazanim tog dana.

„[Festival] zaista okuplja ljude iz celog regiona i ne samo to. On takođe privlači strance, koji će videti da Sarajevo nije samo mesto na kojem je bio rat“, rekla je Jana Poljakova, menadžerka projekata nevladine ogranizacije Aktiv u Mitrovici.

Sarajevski filmski festival je prešao dug put. Osnovan 1995. godine od strane grupe entuzijasta dok je grad još bio pod opsadom, festival se izrastao u posrednika u pomirenju i preko potreban podsticaj regionalnom razvoju kulture u posleratnom društvu.

„Počeli smo da razmišljamo kako da razvijemo filmsku industriju, koja je bila potpuno uništena u ratu, kako da povežemo Bosnu u regionu, kako da otvorimo kanale unutar regiona i ka Evropi“, rekao je Mirsad Purivatra, direktor sarajevskog filmskog festivala, u izjavi zaSETimes.

„Sarajevo je uvek bilo mesto na kojem se prepliću različite kulture, različite vere. To je idealno mesto za ljude da se upoznaju“, kaže Purivatra. „U početku smo bili fokusirani na bivšu Jugoslaviju i Bugarsku i Rumuniju, pa smo polako proširili naš region na šira područja [nekadašnje] Austro-Ugarske, kao i na Tursku i Grčku.“

Skoro dve decenije nakon osnivanja, ovaj devetodnevni događaj je postao stalni datum na kalendaru međunarodnih filmskih festivala, koji redovno privuče preko 100.000 učesnika.

Međutim, ove godine, suočeni sa 25 odsto manjim budžetom, organizatori ponovo razmatraju budućnost festivala, kako u regionu tako i šire.

„Sada moramo da preduzmemo naredne korake, da razmišljamo o narednih 5 do 10 godina“, rekao je Purivatra publici na panel diskusiji. „Političke i ekonomske promene uticale su na Sarajevo Film Festival.“

U intervjuu internet publikaciji o filmu Screen Daily, Purivatra je naveo lošu infrastrukturu zemlje i potrebu ponovnih pregovora o javnom finansiranju kao dodatno finansijsko opterećenje za festival.

Organizatori ovog događaja sada se nadaju da je formiranje strateških partnerstava sa organizacijama koje deluju izvan regiona možda jedan od načina da se festival otvori ka novim tržištima i potencijalno novim izvorima finansijske podrške.

Ovogodišnji festival prvi put je ušao u partnerstvo sa Filmskim institutom Doha iz Katara, a prikazan je niz filmova iz Zaliva, uključujući „Svet koji nije naš“ Mahdija Fleifela i Ahdovu „Svetinju“. Tri filma iz jugoistočne Evrope biće prikazana na Filmskom festivalu Kumra u februaru.

„Arapski svet je mlado filmsko tržište. …To je jedna od prvih stvari koje ćemo se truditi dalje da razvijamo u budućnosti“, kaže Purivatra.

Međutim, on je takođe istakao šire tržišne prednosti predstavljanja međunarodnih filmova domaćoj publici.

„Posle 20 godina postigli smo toliko puno stvari u regionu, ali i dalje je mnogo regiona koje ne poznajemo dobro“, izjavio je Purivatra za SETimes. „Vrlo je važno da naši građani vide različite kulture, različite priče, različite likove; da upoznaju internacionalce.“

Ipak, neki smatraju da festival treba da ostane veran svojim korenima.

„Ovde ne bi trebalo da se radi o slavnima, crvenim tepisima i ljudima koji imaju novca. Interesovanje medija je ogromno zbog istorije Sarajevo Film Festivala. Ovo bi trebalo da bude mesto promovisanja balkanskih filmova i razmatranja balkanskih pitanja“, rekao je zaSETimes Ivan Velisavljević, filmski kritičar iz Beograda koji je radio na ovogodišnjem Talent Campusu pregledajući filmove i držeći predavanja.

Umesto okretanja međunarodnim tržištima, Velisavljević predlaže da se filmski festival pozabavi ekonomskim i političkim problemima regiona.

„Celokupan region se suočava sa istim pitanjima, borbom za radna mesta, borbom za poslove, neuspešnim političkim sistemima. …Voleo bih da vidim više filmova o tome“, rekao je on. „Vreme je da Sarajevo Film Festival iskorači i počne debatu o tim temama.“

Koliko je, po vašem mišljenju, filmski festival važan za jugoistočnu Evropu? Ostavite svoj komentar u prostoru ispod.

Nastavak na Southeast European Times...