Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suočavanje sa realnošću
Od našeg specijalnog izveštača
Interesovanje za azijsku umetnost i kulturu u Austriji se sve više zahuktava, te se čini da su Austrijanci počeli da shvataju da pored sušija, prolećnih rolnica i jeftinih dnevnih menija po mnogobrojnim azijatskim restoranima najveći kontinent naše planete ima i dobar asortiman hrane za dušu. Posle nedavno završenog "gostovanja" kineskih Terakota vojnika u bečkom Kinstlerhausu, retrospektive savremene korejske umetnosti u Kunstahale i sjajnog osvrta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na uticaj japanske kulture na razvoj impresionizma i secesije koji je mesecima privlačio publiku u donjoaustrijski gradić Krems, u MUMOK-u su sredinom novembra otvorena vrata kineskog subjektivnog realizma, dok je istovremeno u susednoj instituciji – Centru za arhitekturu muzejskog kvarta – pod lupu stavljen razvoj savremene kineske arhitekture. U najverovatnije najvećoj združenoj izložbi o Kini koju je Austrija ikada doživela, klišei koji su se decenijama taložili o naciji poznatoj isključivo iz svoje gastarbajterske perspektive razbijaju se veselom samoironijom koja sebe objašnjava bolje od bilo kog časa iz istorije.
Kooperacija između Muzeja nacionalne vizuelne umetnosti iz Pekinga (NAMOK-a) i bečkog MUMOK-a, nastala još pre tri godine, započela je izlaganjem dela austrijskih umetnika u Kini kao početak dijaloga između dve radikalno različite kulture. Kineski odgovor je dobio na svojoj ekspresivnoj dužini, skladno ponudi koja je ne samo obimna već i višeslojna, tako da su sadašnjoj izložbi – "Suočavanje sa realnošću" – prethodili "uvodni govori" o heterogenosti kineskog umetničkog nasleđa diljem Austrije. U privatnoj galeriji Ezl iz Klosternojburga ove godine se izložbom "Kina sada" predstavila mlađa generacija eksperimentalnih umetnika, Grac je u svome Kinstlerhausu u okviru retrospektive "Kina vas pozdravlja" pokazao instalacije, filmske i diskurzivne aspekte najmnogobrojnije nacije na svetu, a salcburška galerija Uli Sigl je ponudila analizu kompleksnosti savremene kineske umetnosti kroz raznovrsne interpretacije njene realnosti.
Izložba "Suočavanje sa realnošću" posvećena je slikarima, vajarima, fotografima i filmskim autorima koji su izašli iz ramova maoističke umetnosti kontrolisane državnom cenzurom, rođenim iz pepela velikih političkih promena, prvih posledica globalizacije, ozapadnjavanja ali i krvavih događaja na trgu Tjenanmen.
Cinizmom protiv sadašnjice
Centralni deo izložbe u MUMOK-u čine radovi umetnika okupljenih oko pokreta "ciničnog realizma" i "politpopa". Sukob između kolektiva i pojedinca, odnosno otkrivanje identiteta izvan nametnutog zajedništva, glavne su teme ovih autora. Komunističko nasleđe "kolektivne sreće" jedna je od omiljenih meta Jue Minjuna čija nacerena skulptura mladog muškarca u čučećem stavu pozdravlja posetioca na ulazu u izložbeni prostor MUMOK-a. Osmesi od uveta do uveta, koordinisani pokreti mladića u scenama koje podsećaju na Titove sletove, puni su energičnosti kojoj samo fali jedno akustično "u nove pobede, ura!".
Ambiciozan zadatak analize nemoći individue u društvu antagonizama – paralelnog postojanja nasleđa iz najtvrdokornijeg komunističkog doba i novog uticaja koji dolazi sa Zapada, ali i ostataka budističke tradicije – takođe pada i na pleća Zang Ksjaoganga koji bazira svoje radove na starim fotografijama iz porodičnog albuma koje stavlja u različite društvene kontekste.
Skulpture Čena Venlinga "karikiraju novi komercijalni hedonizam kroz zamenu vrednosti tradicionalnih ikonografskih motiva i tehnika" (Rajner Fuks). Svinja, koja je kineski simbol sreće, kod Venlinga postaje metafora za ljudsko ponašanje prema neposrednoj životnoj sredini i kulturnom nasleđu, dok ljudi poprimaju osobine animalnosti u svojoj grotesknoj žeđi za krvlju. Iako Venlingove kompozicije na prvi pogled odišu humorom, nove džinovske skulpture svinja na ciničan način pokazuju u kojoj meri se, pod uticajem globalizovane dinamike modernog života, kruni kineski simbolizam.
Urbane priče
"Od svih kineskih gradova, Šangaj je od 1990-ih svakako najprominentniji centar kapitalizma pod komunističkim patronatom", glasi uvodno slovo teksta o realizmu, subjektivizmu i urbanizmu iz kataloga izložbe. Taj mišmaš nespojivih ideologija i uticaja u gradu koji je u poslednjoj deceniji doživeo neverovatnu ekonomsku ekspanziju inspiracija je Liju Jianhua, Ksijang Jinga, Song Taa, Ksu Zena i umetnice Jang Zenzong. Animator Zang Maohong je svoju polaznu tačku pronašao u masovnoj kulturi i medijima u Šangaju. Mešavinom kineske tradicije ilustracija cveća i ptica i ličnog doživljavanja političkog i ekonomskog razvoja u Kini stvorio je seriju crtanih filmova eksplicitnog jezika – subjektivnu refleksiju svakodnevice u velikom gradu.
Urbana realnost je takođe inspiracija pekinških autora Mijao Ksijaohuna, Song Donga i umetničkog pokreta THEY (TAMEN). Iako različitih pristupa – dokumentarnog, naive, kompjuterske animacije i instalacija – pomenute umetnike povezuje odanost osetljivoj temi globalizacije velikih urbanih sredina. Zagađenje, kineski problem broj jedan i direktna posledica sve euforičnije industrijalizacije u zemlji u kojoj je radna snaga plaćena ispod svake kritike, inspiriše rad Šangajca Liju Jianhua. Njegova najpoznatija instalacija "Jivu istraga", takođe prikazana u MUMOK-u, pokazuje more proizvoda od plastike koji se prelivaju iz velikog transportnog kontejnera.
Jianhuova poruka je jednostavna i potkrepljena činjenicama: Kina je postala vodeća sila po masovnoj proizvodnji i masovnoj distribuciji jeftinih proizvoda, što vodi ka laganom brisanju svesti o njenoj izvornoj kulturi, dok je popularna kultura, koja je postala svakodnevni deo života, polako lišava vekovnog identiteta.
[objavljeno: ]
.jpg)
