Izvor: Vesti-online.com, 19.Jul.2011, 08:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sunovrat standarda (2): Srpski šoping - jedno jaje

Usta srpskih političara su prepuna tvrdnji da je u Srbiji ekonomska kriza prošla, da Srbija nije na kolenima, da je Srbija iz krize izašla ekonomski jača nego što je bila i da je u stvari kriza za Srbiju bila poželjna.

Tako političari posmatraju stvari sa svog brda sa kojeg se svetla budućnost srpskog naroda vidi mnogo bolje nego pod brdom gde narod živi mereći životni standard brojem vekni hleba.

 - Ne znam da li su svesni onoga što govore, a možda i jesu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << jer sa primanjima od nekoliko stotina hiljada mesečno, službenim kolima, dnevnicama, sramno jeftinim obrocima u skupštinskim restoranima, krizu nisu mogli ni da osete. Neka siđu ovde među nas, pod brdom, pa neka vide da li je kriza prošla.

Od penzije koja iznosi 15.000 dinara preživljavamo žena, ja i petoro dece od kojih neki studiraju, a drugi su završili škole i bez posla su. Podelite 15.000 dinara mesečnog prihoda sa sedmoro usta pa ćete videti kakav nam je standard. Taj i takav standard me je i doveo do kazana narodne kuhinje gde dobijam tri vekne hleba, a dnevno nam je potrebno najmanje devet, jer nam je osnovna hrana. Životni standard merimo brojem vekni hleba dnevno i kada ga ima dovoljno, onda kažemo da nam je standard dobar, ali usput plačemo - kaže za "Vesti" Svetislav Arsić u čijoj je porodici pobeđena bela kuga, ali ne i beda.

Seljaci na pijacama kažu da se glad najbolje izmeri na kantaru.

- Sve je više mušterija koji pazare paradajz-dva, jedan krastavac, dve glavice luka ili jedno jaje. Mnogo puta ne naplatimo jer nas je stid, a srami se i onaj koji kupuje. Možda je kriza stvarno prošla, ali ne ovde, ne u Srbiji - kaže Stana Begović, koja prodaje povrće na pijaci u Gornjem Milanovcu. U njenoj porodici niko ne radi.

Slična situacija je u mesarama i prodavnicama u kojima se meso kupuje i po 100 grama. U manjim trgovinama se kupuje na svesku, prodavačica uredno beleži hleb i mleko na potpis, a dug se izmiruje do penzije ili plate.

Zoran Vuksanović iz takovskog sela Gornji Branetići kaže da je kriza i beda na vrata srpskog sela zakucala još pre nekoliko decenija. Kune se da je poslednjih 10 godina - decenija tuge za Srbiju i srpskog seljaka.

- Seljak je u ekonomskoj krizi od dana kada se rodi, ali ovo sada je prevazišlo sve krize do sada. Istina, seljak nije gladan, ali država kao da čini sve drugo da mu zagorča ionako gorak život. Mašine su nam uglavnom iz vremena Tita, o ceni nafte, semena, hemije, nesigurnih cena naših proizvoda i da ne govorim. Ali, oni koji bi trebalo da nas čuju i vide stvarno su predaleko i previsoko - kaže Zoran Vuksanović koji je sve u životu stekao samo svojim radom. To znači, malo.

Pročitajte i: Sunovrat standarda (1): Kako je globalizacija pojela ljude

Nastavak na Vesti-online.com...