Izvor: RTS, 20.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunovrat na svetskim berzama
Pad vrednosti akcija u Aziji za 6 odsto, nakon sunovrata u Americi, spustio je svetske berze na nivo nezabeležen u poslednjih pet godina. Masovna otpuštanja posledica duboke globalne krize. Cena nafte niža od 53 dolara za barel.
Jedna od najvećih banaka sveta, nemačka "Dojče bank" otpušta 900 najbolje plaćenih brokera u najvećem jednokratnom rezanju bankarskog osoblja bankarskog sektora u svetu od izbijanja finansijske krize.Biće otpušten deo od 7.000 brokera svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << divizije Dojče banke, najavili su izvori.
To su neki od najbolje plaćenih u londonskom Sitiju i na njujorškom Volstritu i njima bi pripao neproporcionalno veliki deo od 13 milijardi evra koliko ta banka godišnje plaća svoje osoblje od ukupno 80.000 ljudi.
Američka Uprava federalnih rezervi Fed, koja obavlja ulogu centralne banke SAD, saopštila je da je vodeća svetska privreda u recesiji, a prema najnovijim prognozama američka privreda će ove godine ostvariti nultu stopu rasta. Federalne rezerve kažu da recesija može da potraje i cele sledeće godine.
Sirova nafta je tokom elektronskog poslovanja na berzi u Njujorku pojeftinila ispod 53 dolara za barel, na najniži iznos u gotovo dve godine.
Investitori su šokirani sunovratom na svetskim berzama hartija od vrednosti, a u cenu nafte već su uračunali očekivani pad tražnje tog energenta.
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u decembru, na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 92 centa, na 52,70 dolara za barel, dok je na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu evropska "brent" nafta istovremeno pojeftinila za isti iznos, na 50,80 dolara za barel.
"Sadašnja dešavanja na berzama akcija odražavaju pesimizam investitora u pogledu budućnosti privrede i onoga što nam se sprema u narednih godinu dana. Nafta će pre ili kasnije pasti na 50 dolara za barel", izjavio je analitičar australijske investicione firme "Komoditi vorants" Tobi Hasal.
Zabrinutost da američki Kongres možda neće odobriti 25 milijardi dolara vredan paket pomoći posrnulim domaćim autokompanijama: "Dženeral motorsu", "Fordu" i "Krajsleru", doprinela je juče padu industrijskog indeksa "Dau Džonsa" za 5,1 odsto na najniži nivo još od marta 2003. godine.
Masovna otpuštanja posledica krize
Veliki talasi otpuštanja su očigledna posledica duboke ekonomske krize.
"Pežo-Sitroen" najavljuje ukidanje 2.700 radnih mesta, u svim fabrikama i kategorijama zaposlenih. Francuski proizvođač automobila objašnjava da je ta mera neophodna, jer je prodaja znatno smanjena.
"Sad zatvaraju službu održavanja, ali hoće li jednog dana da zatvore i celu fabriku. Toga se svi plašimo. Govorili su da je naša fabrika najbolja u celoj grupaciji, da smo mi najbolji u njoj, a sada hoće da otpuste polovinu mog pogona, a polovinu premeste u drugi grad", kažu radnici "Pežo-Sitroena".
Ni čuveni "Rols Rojs" nije imun na globalnu krizu. Poznati proizvođač superluksuznih autombila i avionskih motora najavljuje otpuštanje čak 2000 zaposlenih, jer trenutna ekonomska nesigurnost na globalnom nivou ne garantuje da će svi pogoni raditi u punom obimu.
I nemački hemijski gigant BASF najavljuje prekid proizvodnje u čak 80 fabrika, što će pogoditi 20 hiljada radniika.
Globalna ekonomska kriza oseća se i u Kini. Zbog smanjenja porudžbina iz drugih zemalja, veliki broj fabrika je zatvoren, a vlada kaže da će preduzeti mere da obuzda rastuću nezaposlenost. Vlasti u Pekingu najavljuju da će obezbediti finansijsku podršku pogođenim firmama, koje moraju da zatraže dozvolu ako žele da otpuste više od 40 radnika.
Kriza zahvatila Veliku Britaniju i Nemačku
Donedavno omiljena razbibriga Britanaca -šoping, potpuno je izašao iz mode zbog ekonomske krize. Rani početak rasprodaja svedoči o očajničkom pokušaju trgovaca da privuku kupce, svesni da ih čeka najgori Božić od velike recesije tridesetih godina prošlog veka.
Većina građana ubeđena je da su za krizu odgovorni bankari iz Sitija (moćnog finansijskog centra Londona), na daleko prepoznatljivi po crnom odelu zastarelog kroja i šeširima (cilindrima) koji kao da su zaostali iz neke druge epohe.
Situacija je loša i u Nemačkoj. Brže nego što su to i najveći pesimisti mogli da predvide, ova zemlja upala je u recesiju.
Međutim, Vlada u Berlinu odoleva pritiscima da se pridruži Americi i još nekim evropskim zemljama, koje su odlučile da krizu prevaziđu stimulisanjem potrošnje.
Angela Merkel i njeni savetnici, polaze od toga da su njihovi sunarodnici oduvek bili skloniji štednji nego potrošnji.
Novac koji bi eventualno dobili od države, umesto da ga potroše, položili bi na bankovne račune.
Oklevanje Berlina može se objasniti i političkim razlozima.
Prema pisanju "Fajnenšl tajmsa", demohrišćani Angele Merkel rešenje krize vide u značajnom smanjenju poreza na prihod, dok socijaldemokrate zagovaraju investicije u infrastrukturu.
