Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunce greje, rate hlade
Cene turističkih aranžmana i dalje su, za veliki deo građanstva koji planira odmor, takve da se pribegava svim vrstama odloženog plaćanja – od uzimanja kredita, preko ispisivanja gomile čekova, do sporazumnog mesečnog odbijanja od plata, preko platnih spiskova i nezaobilaznog sindikata, i neizbežnih kreditnih kartica raznih vrsta.
Interna statistika turističkih agencija kaže da je skoro svaki deseti Srbin letovanje platio kreditom neke od četrdesetak banaka na našem tržištu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovaj broj najbolje govori da turistički krediti kod nas nisu masovna pojava i da su građani svesni da ih ovakav vid plaćanja odmora, kada sve presaberu, ipak na kraju mnogo više košta od cene aranžmana koji se plati odjednom. Naravno, banke kojima je zbog visokih kamata za "keš" i "brze" kredite ova usluga među najisplativijima, bile su izuzetno popustljive u uslovima odobravanja pozajmica, a "mamile" su i brzom isplatom novca.
Tako u većini banaka nisu bili potrebni žiranti, često nije bilo potrebno ni da tekući račun bude otvoren u banci koja odobrava kredit, a onom ko se opredelio za ovakav način plaćanja letovanja novac se isplaćivao u vrlo kratkom roku.
Kod nas su u opticaju dve vrste kredita: takozvani brzi krediti i klasični potrošački krediti. Kod prvih, većina banaka traži samo lična dokumenta, potvrdu o zaposlenju ili overen zahtev za kredit, dok je kod potrošačkog kredita potrebno da se ode u banku sa profakturom iz agencije.
Do doskorašnje odluke Narodne banke o ograničavanju takozvanih keš kredita, narod se lako odlučivao da pozajmicom plaća odmor. Iznos gotovinskih kredita kretao se od 150 do 5.000 evra, uz učešće od 20 odsto, i s godišnjom kamatom nešto ispod 12 odsto.
– Građani su nosili u banku profakturu popunjenu u agenciji. Mi, na primer, imamo ugovore sa skoro svim vodećim bankama, a tamo se proveravalo da li je zainteresovani kreditno sposoban i donosila odluka da li da mu se odobri kredit. Iz našeg iskustva, onima koji su se odlučivali za ovakav vid plaćanja savetovali smo da sve te formalnosti obave bar dve nedelje pred put – kaže Aleksandar Vučković, iz agencije Argus turs.
Gotovo isti broj turista koji žele da "more" plate u mesečnim ratama beleže i u agenciji Fudeks. I ovde se za pozajmicu opredelio tek svaki deseti građanin.
Rajfajzen banka, tako, odobrava turističke kredite u iznosu od 200 do 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa učešćem od 20 odsto. Hipo Alpe Adrija banka ima u ponudi dinarske turističke kredite (indeksirane u evrima) u iznosu od 20.000 do 500.000 dinara, sa rokom otplate od 24 meseca i uz kamatu od 15 odsto. I tako redom, od banke do banke, uz malo šarenila u visini kamata!
To je samo deo priče: ostalo, rekosmo, obavlja se čekovima, pa čak i kreditnim karticama na odloženo plaćanje. Naime, kupac aranžmana plati agenciji karticom celokupan iznos, a banka mu već daje pogodnosti tako što zaduženi iznos vraća u deset ili dvanaest rata, s mesečnom kamatom od 1,5 do dva odsto.
– Retko ko "tresne gotovinu" na sto, a većina se dovija – zaključak je jedne turističke radnice koja ne želi da krije "bolnu" istinu o standardu našeg naroda.
[objavljeno: ]
