Izvor: Vesti-online.com, 30.Nov.2017, 01:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šumski duh od leda

Od prošle sedmice u Ljubljani se nalazi skulptura Kosmodeja - šumskog duha Lužičkih Srba i tu će ostati do marta kada će nestati, odnosno kada će se istopiti.

Naime, ovo delo vajara Bojana Grujića (29) iz Ljubovije napravljeno je u ledu na festivalu rezbarenja leda Ledena dežela, održanom u prestonici Slovenije, tačnije u Vodnoj sali Atlantis, gde je ovaj umetnik iskoristio priliku da predstavi i turističke destinacije i lepote svoga zavičaja i čitave Azbukovice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Vajanje, u ovom slučaju rezbarenje, nije nimalo lak posao.

Potrebno je mnogo veštine, volje, znanja, mašte i rada pa da se uradi skulptura visoka oko tri metra.

Mnogo toga da bi nastalo delo, ali ne ono koje će trajati godinama ili decenijama nego ono što će se, kako Celzijusovi stepeni počnu da rastu, smanjivati, nestajati, sve dok se ne pretvori u baru.

Svestan je toga bio Grujić kada je krenuo put Ljubljane gde ga je, dok je radio na svome delu, posetila i Zorana Vlatković, ambasadorka Srbije u Sloveniji.

Festival će za posetioce biti otvoren od 30. novembra ove do kraja februara naredne godine, a kako bi duže trajale skulpture će biti čuvane na minus pet stepeni Celzijusovih.

- Kod rezbarenja leda, odnosno izrade skulptura veliki problem je to što je led dosta lomljiv, toliko da je čak, možda, lakše raditi u kamenu. Opet, rad sa ledom lakši je nego rezbariti drvo jer je led mekši, ali sve zavisi od umetnika i kako ko posmatra stvari. Rad u ledu razlikuje se i po tome što se mora raditi na niskim temperaturama, drugačije nije moguće, ali je onda osećaj u prstima drugačiji. Prilikom rada upotrebljava se krupniji alat, oprema za rad u šumarstvu na hladnoćama, ili ski-oprema. Led, za razliku od drveta, ne podnosi udarce, pa je i zbog toga teže raditi s njim. Zbog svega toga radi se na skulpturama većih dimenzija - objašnjava ovaj talentovani umetnik.

Tema festivala u državi podno Triglava bila su bića iz priča i mitologije pa se Grujić odlučio za skulpturu Kosmodeja pošto i inače proučava slovensku mitologiju pa stečeno znanje pretače u umetnost.

Većina njegovih radova motivisana je slovenskom mitologijom, kako kaže, a za rad nema omiljeni materijal, stvara i u metalu, drvetu, kamenu. Neko bi se zapitao zašto je uopšte potrebno toliko rada uložiti u ledene skulpture kada one nisu trajne.

Slovenci će do marta moći da gledaju njegovog Kosmodeja, a on ide dalje.

Nedavno je predao rad za Francusku, a to treba da bude skulptura urađena od nerđajućeg čelika koji će kasnije biti ispoliran.

On će ove zime verovatno učestvovati na još nekim festivalima. Inače, Bojanove skulpture nalaze se u nekoliko gradova Srbije, a u Apatinu je izložena najveća koju je do sada uradio.

Bojan pokazuje da se lepota i duša mogu udahnuti čak i u hladnom ledu, makar na neko vreme dok se rad ne istopi, ali Grujić će uraditi novu skulpturu u drugom materijalu i nastaviti svoj umetnički i stvaralački put na kome će sigurno otkriti još mnogo lepote.

Nastavak na Vesti-online.com...