Izvor: Blic, 04.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumrak izdavaštva
Sumrak izdavaštva
KRAGUJEVAC - Kragujevac je jedini veći grad u Srbiji u kojem ne postoji podružnica pisaca, ni prava knjižara. Ugašena je izdavačka kuća 'Nova svetlost' koja je godinama bila zaštitni znak izdavaštva u Kragujevcu, a privatni su izdavači okrenuti komercijali.
Prema rečima Slobodana Pavićevića, književnika i vlasnika IK 'Jefimija', kragujevačko izdavaštvo je faktički uništeno, a knjige štampaju ljudi koji imaju para.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Najznačajniji ovogodišnji poduhvat 'Jefimije' je monografija 'Ilija Garašanin' Desimira Stranjakovića, čiji je rukopis bio pohranjen u SANU više od pola veka. Ima 600 stranica i uvrštena je u štivo od kapitalne vrednosti za istoriografiju Srbije.
Zamenik gradonačelnika Saša Milenić, pesnik, smatra da je književna slika u Kragujevcu više nego sumorna. Po njegovoj oceni, privatni izdavači su samo uzgred izdavači, pa su i rezultati uzgredni, uspesi slučajni i sporadični.
U takvom ambijentu 'Jefimija', 'Atos' i Narodna biblioteka 'Vuk Karadžić', materijalno potpomognuta od Skupštine grada, odštampali su nekoliko novih naslova koji zavređuju pažnju javnosti. U kontinuitetu izlaze časopisi 'Koraci' i 'Lipar', kaže Milenić i dodaje da će ove godine pod patronatom Skupštine grada biti osnovana nova izdavačka kuća.
Urednik izdavačke delatnosti u Narodnoj biblioteci 'Vuk Karadžić' Mirko Demić ocenjuje da je književna slika Kragujevca, nažalost, provincijalna. Prema njegovim rečima, aktuelni kragujevački izdavači malo ili gotovo nimalo brinu o kulturnoj baštini grada i nacije, pa tu prazninu pokušava i uspeva sistematski da nadomesti Narodna biblioteka.
Gradska biblioteka je tokom ove godine objavila reprint izdanja 'Novina srpskih', prevodilački rad Mladena Atanasijevića, rukopisnu zaostavštinu Zarije D. Vukićevića, sekretara kancelarije kralja Aleksandra.
Svaka dva meseca u Kragujevcu izlazi časopis 'Koraci' u tiražu od 500 primeraka, koga mnogi van Kragujevca smatraju jednim od najboljih u Srbiji. S. A. Lukić
Komunalni horor u predgrađu Ledena stena se guši u smradu
Stanovnike niškog radničkog naselja Ledena stena nazivaju 'goli sinovi'. U njemu malo ko radi, mnogo je tehnoloških viškova, krpi se kraj s krajem. Stanovnici Ledene stene nemaju asfalt, kanalizaciju; obližnje bare pune su fekalija. Komunalci 'Medijane' tu ne dolaze, pa su napravili sopstvenu, divlju deponiju.
Žitelji ulice Ledena stena u ovom naselju kažu da malo imaju, a i to što poseduju - sami su stvorili: uvodili su vodu, struju, telefone, uređivali put. Zaboravljeni su od gradskih vlasti, a političari ih posećuju samo pred izbore.
Sagrađene pre više decenija, prizemne kućice još nisu legalizovane, a njihovi vlasnici vele da se u katastarskim knjigama ulica još vodi kao trodelna parcela - pašnjak, njiva i krš, a ne kao stambeno naselje.
- Praktično ne postojimo, nema nas na gradskoj mapi. Živimo u gomili đubreta, okruženi smo otpadnim vodama. Deca svakodnevno prolaze pored bare sa fekalijama na putu za školu. A plaćamo sve dažbine - kaže Svetislav Stoiljković, penzioner, zvani Tisa golubar.
Zaboravljeni 'goli sinovi' okrenuti su sebi. Složni i solidarni, sakupe novac, pljunu u šake, pa posipaju ulicu struganim asfaltom. Tako su postavljali vodovodne cevi i sami su teglili bandere i kablove za struju preko pružnog nasipa.
- Živeti ovde je pravi pakao, naročito kada su kiše i veliki sneg. Uveče dovozimo decu iz škole, jer ne mogu da se probiju od potoka otpadnih voda. Nemamo u kraju ni najobičniji dragstor, pa svakog jutra giljamo po 700-800 metara za hleb na glavnoj džadi, u Ulici Dimitrija Tucovića, preko pruge - kaže Bratislav Stošić, limar.
Na pitanje šta bi želeli u ovoj godini, vele da im je jedina želja da ne budu građani drugog reda. O. Milijić
