Izvor: Danas, 15.Sep.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumorna slika Srbije
Pre neki dan prešao sam granični prelaz Karakaj i na osnovu slabo vidljivih putokaza i po nekakvom osećaju u ranim noćnim satima uputio sam se iz Malog Zvornika u Ljuboviju. Pošto sam se susreo sa samo dvoja kola i da nisam primetio nijednu otvorenu prodavnicu niti restoran kraj puta, posle pređenih 25 kilometara, počeo sam da sumnjam i da se pitam da li sam promašio pravac.
Stao sam kraj kolovoza sa namerom da zaustavim prvo prevozno sredstvo i pitam vozača da li sam na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dobom putu. Kada se ni posle 15 minuta nije pojavilo nijedno vozilo ni iz Malog Zvornika ni iz Ljubovije, kod mene je poraslo uverenje da sam pogrešio pravac i da se možda nalazim na putu na kojem je obustavljen saobraćaj! Kada sam dočekao da se pojavi prvi automobil i da mi vozač kaže da je to upravo put za Ljuboviju, osetio sam pravu radost što se po mrkloj i kišnoj noći ne moram vraćati 25 kilometara.
Posle doživljenog olakšanja, u moju glavu naviralo je mnoštvo pitanja, pored ostalih: da li je u ovom delu Podrinja u tolikoj meri zamrla industrija pa se zato ne prevoze sirovine, polufabrikati i gotovi proizvodi i da li je narod u tom kraju toliko osiromašio da nema novca za gorivo i obilazak familije i prijatelja u susednim gradovima.
Pošto sam već bio svedok sumorne stvarnosti u jednom delu naše zemlje, logično se postavlja i pitanje - šta je uzrok sunovrata u tom kraju i šire. U odgovoru je nezaobilazno izneti pretpostavku da su verovatno i žitelji pomenutih gradova u fabričkim halama 90-ih godina kačili slike našeg čelnika koji je izjavio: „ako ne znamo da radimo - bar znamo da se bijemo“ i koji je podsticao ratna dejstva u okruženju i izdvajao pozamašna sredstva, ne vodeći uopšte računa o nužnom očuvanju ekonomske osnove svoje države!
Muhamed Mulaganović, politikolog iz Nove Varoši
