Izvor: Politika, 14.Feb.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnjivi projekti u ministarstvima otvaraju put korupciji
Kriterijumi za dodelu dotacija iz budžeta nisu propisani, a zarada autora projekata, za koje je pitanje da li su uopšte potrebni, ne bi smela da budu tajna
Sindikalci iz prosvete tvrde da se milioni evra traće na sprovođenje neprimenjivih programa u obrazovanju, čiji autori ubiraju ogromne honorare. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja niti potvrđuju niti osporavaju sumnje sindikalaca, bar ne javno. Na naša pitanja o projektima u obrazovanju prvo su uveravali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ćemo odgovore dobiti u sredu, a juče se nisu usudili ni da procene kada će i da li će odgovoriti.
U Agenciji za borbu protiv korupcije za „Politiku” potvrdili su da finansiranje projekata čiji su krajnji korisnici država, ministarstva, gradovi, opštine, ustanove, otvara put korupciji i može biti pogodno tle za malverzacije i zloupotrebu.
– Agencija je ukazala da finansiranje projekata može biti jedan od puteva korupcije još u martu 2012. godine, kada smo predali Narodnoj skupštini izveštaj iz 2011. U tom izveštaju stoji naša preporuka da se obrati pažnja na trošenje novca sa stavke 482, koja pretpostavlja trošenje para iz budžeta za donacije civilnom društvu, odnosno pisanje projekata. Ukazujući preporukama na takvu pojavu hteli smo da sprečimo zloupotrebe i malverzacije – objašnjava Aleksandra Kostić, portparol Agencije za borbu protiv korupcije, napominjući da mora biti jasno gde su utrošene dotacije.
– Bilo da je reč o sredstvima iz budžeta bilo da je reč o međunarodnim fondovima, treba da bude izlistano kome su i po kom osnovu data. U cilju transparentnosti rada to treba da bude objavljeno – kaže Kostićeva.
Sindikalci traže da se uz podatke o svakom projektu objavi koliko zarađuju autori projekata. Da li je to prihvatljivo?
– Što transparentnije radite to je manja verovatnoća da će neko vaš rad da protumači kao koruptivan. To je tako logično. Ako transparentno trošite novac od međunarodnih dotacija, a u principu biste morali, jer i njima polažete račune, nema razloga da se to ne stavi na uvid javnosti. To govorim zato što je i agencija realizovala nekoliko projekata iz međunarodnih dotacija. Budžet smo morali da trošimo kako je predviđeno i da ga pravdamo i donatorima, sve je bilo otvoreno i nije bilo razloga da to ne stavimo na sajt svima na uvid – pojašnjava Kostićeva.
Kada se za realizaciju projekta troši novac iz republičkog budžeta javnost o tome treba da bude obaveštena, ne spori portparol Agencije za borbu protiv korupcije. A šta ako javnost nije obaveštena?
– Svako po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja ima pravo da traži objašnjenje za šta je novac utrošen, jer trošenje sredstava iz budžeta je trošenje novca građana Srbije – naglašava Aleksandra Kostić.
Da li je sprovođenje projekata nekakav međunarodni standard, i zašto ideje, ako se već odobre, ne bi unapređivali inače prekobrojni stručnjaci po ministarstvima. Njima je to, valjda, posao?
– To zavisi od politike svake kuće pojedinačno, a razlikuju se i kriterijumi za uređivanje dotacija za projekte. Ako se projekti finansiraju iz međunarodnih fondova, donatori uređuju kriterijume. Ali, za dodelu donacija iz budžeta nisu jasno propisani kriterijumi. Svaka institucija sama za sebe odlučuje kome će dati prednost, što stvara mogućnost za diskreciono odlučivanje, što opet stvara mogućnost za koruptivne elemente. Što se agencije tiče, kriterijume nismo mogli da propišemo na osnovu važećeg zakonodavstva u Srbiji nego smo ih uskladili sa međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala i koje su zato obavezujuće – razjasnila je Aleksandra Kostić.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 14.02.2013.
.jpg)
