Izvor: RTS, 22.Dec.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnje u Obamin ekonomski program
Još se novoizabrani predsednik SAD Barak Obama nije zvanično ni ustoličio u Beloj kući, a sve se jače čuju glasovi eksperata koji sumnjaju u njegove iskrene namere da sprovede široko reklamiran i radikalan program obnove posrnule američke privrede.
Ruski analitičar Maksim Kalašnjikov smatra da su "finansijske ajkule" sa Volstrita smislile "genijalan plan" sa ciljem da koristeći "levičarski nastrojeno raspoloženje građana SAD i parole za borbu protiv prevlasti velikog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kapitala, obave antisocijalnu i ultrakapitalističku revoluciju".
Američki profesor ekonomije Robert Reič oštro se usprotivio odluci odlazeće administracije predsednika Džordža Buša da sa sumom većom od 320 milijardi dolara spasi od bankrotstva banku "Sitigrup", kritikujući, indirektno, Obamin plan da nastavi spasavanje ugroženih finansijskih kompanija novcem iz državnog budžeta.
Slične "rezerve" prema planu pomoći finansijskim kompanijama sa Volstrita izrazio je i ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugmen.
Krugmen je pozvao Obamu i njegove ekonomske savetnike "da ne čine greške Bušove administracije" i "izvuku prave pouke analizirajući način prevazilaženja ekonomske krize u periodu Velike depresije, tokom tridesetih godina prošlog veka".
Tada je, naime, politika "novog kursa", koju je sprovodio predsednik Franklin Delano Ruzvelt, omogućila ne samo obnovu američke privrede, već i uvođenje raznih inovacionih programa, čija realizacija je kasnije rezultirala višedecenijskim primatom ekonomije SAD na globalnom nivou.
Profesor ekonomije Univerziteta u Otavi Mišel Čosudovski je, za razliku od njegovih američkih kolega Reiča i Krugmena, daleko kritičniji prema Obami i vrlo sumnjičav oko krajnih ciljeva i dometa njegove strategije ekonomskog oporavka.
Volstrit preuzima američku privredu
Čosudovski ističe da je Obama lažni socijalista koji će u vreme svog predsednikovanja odano služiti finansijskim magnatima sa Volstrita koji su ga, kako on navodi, zdrušno i podržali tokom predizborne kampanje.
Činjenica da je Obamu podržao i najimućniji američki bogataš i vodeći spekulant Voren Bafet, kao i više njegovih drugih kolega, za Čosudovskog je vrhunski dokaz da finansijska vrhuška SAD želi, kao nekad lideri sovjetske komunističke partije, po svaku cenu da očuva vlast i izbegne za njih gubitničke promene ekonomsko - društvenog sistema.
Bafet je, kako tvrdi Čosudovski, već "bacio oko" na autogigant - "Dženeral motors" - čiji opstanak sada zavisi samo od volje vlastodržaca u Vašingtonu.
Milijarder Bafet, čiju je imovinu časopis "Forbs" ove godine procenio na više od 62 milijarde dolara, namerava da kupi i naftnu kompaniju "Konoko filips".
Niz drugih finansijskih magnata takođe ne kriju nameru da otkupe po najnižoj tržišnoj ceni i akcije mnogih drugih američkih industrijskih kompanija koje su se, zbog tekuće krize likvidnosti, našle na ivici bankrotstva.
Tako bi se na kraju moglo pokazati da realizacija Obaminog ekonomskog programa obnove može rezultirati "genijalnom operacijom", to jest preuzimanjem cele američke privrede od strane finansijskih magnata sa Volstrita, kaže Čosudovski i ukazuje da u Obamnom ekonomskom timu ubedljivo preovladađuju predstavnici finansijsko - poslovne elite koji su SAD i doveli do sadašnje teške ekonomske pozicije.
Kreatori krize realizuju anti - krizni program
Kao primer Obamine nedoslednosti profesor Čosudovski navodi i slučaj Džima Linča koji će u budućoj američkoj vladi biti savetnik predsednika za realizaciju anti - kriznog programa.
Linč je, kako podseća kanadski ekonomista, bio jedan od kreatora američkog Zakona o finansijskoj modernizaciji, usvojenog 1999. godine, nakon čega su stvorene i formalne mogućnosti za stvaranje piramidalnog kapitala, što je na kraju dovelo do kraha hipotekarnog i kreditnog tržišta u SAD.
U SAD je, inače, pre donošenja Zakona o finansijskoj modernizaciji na snazi bio ruzveltovski Glas - Stigalov zakon, usvojen 1933. godine, kojim su bile predviđene oštre mere u borbi protriv korupcije, finansijskih spekulacija i korišćenja insajderskih informacija na tržištu akcija.
Čosudovski navodi, osim toga, da se Obama do sada nije izjasnio o aktivnosti hedž - fondova, pomoću kojih se u najvećoj meri obavljaju akcije finansijskih spekulanata u SAD i širom sveta.
Izbegavanje Obame da se izjasni o tako "kritičnom pitanju" kao što je poslovanje hedž-fondova predstavlja samo dokaz više da obećanje novog američkog predsednika kako će "obuzdati Volstrit" i "uvesti red na finansijska tržišta" nije podkrepljeno i stvarnim delima, zaključio je Čosudovski.
Stvaranje apsolutne dominacije krupnog kapitala
Ruski analitičar Maksim Kalašnjikov navodi da finansijska kriza u SAD po nekim elementima manipulacije javnim mnjenjem podseća na sličan slučaj iz bliske prošlosti Rusije. Bilo je to, prema njegovim rečima, 1991. godine. Tada su još sovjetski građani Rusije većinski glasali za Borisa Jeljcina, "naivno misleći da će on obnoviti socijalizam".
Ruski analitičar tvrdi da se ni posle Jeljcina i dolaska Vladimira Putina na čelni položaj u Rusiji nije ništa promenilo na bolje, jer je u proteklih osam godina samo još više ojačan položaj ruskih super - bogataša.
Obama je ne samo "američki Gorbačov", već je on još i američki Jeljcin sa Putinom u istom košu, tvrdi Kalašnjikov, uz opasku da će novi šef Bele kuće osigurati da se u SAD uspostavi potpuna "diktatura krupnog kapitala".
Zanimljivo mišljenje na temu ekonomsko-društvene budućnosti SAD saopštio je i profesor njujorškog Kolumbija unverziteta Džozef Štiglic, prilikom predavanja koje je 9. decembra održao u Beogradu.
Štiglic, koji je 2001. dobio i Nobelovu nagradu za ekonomiju, je tada ocenio da se njegova zemlja kreće ka "nekoj vrsti socijalizma", uz napomenu da je "Amerika loše vodila svoju (ekonomsku ) politiku i da sad ceo svet zbog toga ima problema".
