Izvor: BKTV News, 07.Sep.2012, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šulc puca penale, Karić nudio rešenja!
Evropa gubi svoj najsnažniji argument. Pitanje je ko je u većoj zbaludi – oni ili mi. Reč je, naravno, o uslovu da priznamo nezavisnost Kosova da bi smo dobili datum o početku pregovora.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je bio jasan – „realnost je da je Kosovo nezavisno“. Ostaje samo da evropska porodica, unutar sebe, reši problem pet „nestašnih članica“, koje još nisu priznale činjenicu o „nezavisnosti Kosova“!
Dakle, sve ostalo je „melodrama“ >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za naivne. Jer, Maritin Šulc kaže – pravi uslov je priznavanje Srbije da je „Kosovo nezavisno“. Rompaj, File i Eštenova i dalje tvrde da niko to ne postavlja kao uslov. Pitanje je samo dokle. Verovatno dok ne „disciplinuju i onih pet zemalja“ koje zasad nisu priznale nazavisnost Kosova!
A faktičko stanje je, kao u onoj Danteovoj: „Vi, koji ovde ulazite, ostavite svaku nadu“. Po Evropi, što je i po Šulcu, a njegov kabinet dopunski objasnio: „On je samo rekao nešto što je očigledno. Predsednik vidi sudbinu Kosova i Srbije kao budućih članica EU“!
Po Beogradu – nema razloga za zabrinutost.
I, kao i uvek, stvar je kako ko to razume. Zato, umesto što pokušavamo da odgonetnemo, ko od briselskih zvaničnika na pravi način prenosi njihove zahteve da bi počeli pregovora za naš ulazak u EU, bitnije je baviti se – da li „nezabrinutost Beograda“ daje nadu da se Srbija otrgla zabludi da će neko drugu umesto nas, rešavati naše ekonomske, socijalne, ali i nacionalne probleme. Uključujući i državni suverenitet i teritorijalni integritet?
Da je problem samo u tome kako Šulc kaže – „da vidi sudbinu Kosova i Srbije kao budućih članica EU“ – ispalo bi da je neko prespavao ceo ovaj period od 2004. godine. Jer, Bogoljub Karić, kao jedan od predsedničkih kandidata na izborima u Srbiji, a zatim i njegova stranka PSS-BK, nudili su još tada razradjen i utemeljen projekat kako rešiti mnoge sukobe i nedorečenosti na zapadnom Balkanu. A posledice bi bile – učvrstiti ne samo mir, već i izbeći sve ekonomske katastrofe koje pogadjaju nekadašnje republike Jugoslavije, a sada nezavsine države, uključujući čak i Sloveniju!
Jer, prijemom svih zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju istrovremeno i prekoredno, ugušilo bi nade raspirenog nacionalizma i šovinizma. Prestale bi zablude o „boljem životu“ u „nezavisnim državama“, ako svi hrle ka EU. Udružene privrede, koje su inače kompatribilne, lakše bi disale unutar EU. A nacionalizmu i šovinizmu bi bilo izvučno tle ispod nogu. Naravno, ni Kosovo ne bi bilo crna rupa Ecrope kada je reč o trgovini drogom i ljudima!
Dakle, Karić je predlagao nešto krajnje razumno i jednostavno. Evropa je to ignorisala. Solana je nešto slično prihvatao i branio, ali kada mu je mandat već istekao. I to je stavrnost. Onog trenutka kada bi se ceo Balkan našao u Evropskoj uniji, nestale bi granice, nestala bi trka za pasošima, bila bi otvorena sloboda kretanja i robe i ljudi, granice bi postojale, ali bi gubile onaj „nacionalistički naboj“, nezavisnost kao najubojitije i najkrvavije oružje zadrtih šovinista ne bi uticale na perspektivu da im je zajednička „evropska granica“!
Teško je pretopostaviti da sve ovo ima neke nove nade. Veliki su suviše investirali u svoj program rasparčavanja Jugoslavije. I uspeli. Svima njima ostaje da se nadaju da je preostala još jedna „mala žrtva“ i to samo Srbije. Jer, što Srbija, bude ekonomksi slabija, lakše će progutati taj „gorak zalogaj“ odricanja od svojih temeljnih nacionalnih interesa. A nama preostaje da je i - Kipar mali, ali istrajan. I da sa njima delimo sudbinu podeljene, ali ne i priznate zemlje.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
