Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob interesa
Ovlašćenja: U Predlogu zakona o agenciji za borbu protiv korupcije više se govori o unutrašnjoj organizaciji nego o ovlašćenjima agencije. Dobro je, na primer, to što će agencija moći da prikuplja potrebne podatke od drugih državnih organa i što je predviđeno da rukovodioci tih institucija budu novčano kažnjeni ukoliko podatke ne dostave na vreme. Ako, međutim, neki organ ne ispuni obaveze iz strategije i akcionog plana (npr. ministarstvo ne pripremi nacrt novog zakona ili podzakonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akt, ili ne objavi podatke o svom finansijskom poslovanju), agencija može (ne mora ni to) da taj propust utvrdi i o tome obavesti Skupštinu, vladu i javnost. Ali nije predviđeno da preduzima i druge korake (pokretanje pitanja odgovornosti).
Veću razradu u zakonu zaslužuju i odredbe o razmatranju predstavki, kojih će, ako je suditi prema iskustvima Saveta za borbu protiv korupcije, narodne kancelarije i druge kojima se građani obraćaju, biti dosta.
Bitne izmene u oblasti sprečavanja sukoba interesa Znatan deo zakona čine norme o sukobu interesa. Osnovni kvalitet u toj oblasti jeste obuhvatanje nekih kategorija funkcionera koji su važećim zakonom isključeni (funkcioneri u pravosuđu i javnim ustanovama), čime bi bila ispunjena jedna od 25 preporuka GRECO (mehanizam Saveta Evrope). Primetna su i druga važna poboljšanja, među njima i obaveza funkcionera da svoje državne aktivnosti jasno odvoje od stranačkih; zatim, odredba prema kojoj su nevažeći akti u čijem je donošenju učestvovao funkcioner koji je morao biti izuzet zbog sukoba interesa; navedena je obaveza prestanka druge nespojive funkcije po sili zakona, koja će efikasno rešiti problem nezakonitog gomilanja funkcija; bivši funkcioneri moraće da traže od agencije odobrenje za zasnivanje poslovnog ili radnog odnosa s firmama iz oblasti koju su "pokrivali" za vreme svog mandata (takođe jedna od preporuka GRECO) itd.
Nejasno je, međutim, da li će po novom zakonu organ koji prikuplja izveštaje o imovini i prihodima funkcionera (sada Odbor, ubuduće agencija) imati obavezu i potrebna ovlašćenja da proverava njihovu tačnost i potpunost po službenoj dužnosti. Odredbe predloga zakona otvaraju takvu mogućnost, ali je nedovoljno razrađuju.
Zakon o agenciji zadržava i neke očigledne manjkavosti sadašnjeg Zakona o sprečavanju sukoba interesa, na koje je pored stručne javnosti ukazao i sam Odbor. To je, pre svega, pitanje tajnosti-javnosti podataka iz funkcionerskih izveštaja: trebalo bi omogućiti da budu javni podaci koji se i inače nalaze u javnim evidencijama (npr. o nepokretnostima u vlasništvu, o vlasništvu u privrednim društvima). Drugi takav nedostatak koji bi valjalo ispraviti jeste zadržavanje rešenja da kontrolno telo izriče "preporuku za razrešenje funkcionera", umesto da bude ovlašćeno da neposredno pokrene postupak za razrešenje.
Kontrola finansiranja stranaka i kampanja: U vezi s finansiranjem političkih stranaka i izbornih kampanja Predlog zakona ne donosi ništa revolucionarno, pogotovo ako se ima u vidu to da bi trebalo da se primenjuje tek od 1. oktobra sledeće godine, to jest verovatno posle republičkih izbora i još jednog ciklusa kontrole partijskih godišnjih izveštaja. Nema sumnje da je agencija srećnije odabran organ za vršenje tog posla od postojećih, i da bi objedinjavanjem funkcija kontrole na jednom mestu ona bila efikasnija. Nadamo se, međutim, da će pre 1. oktobra sledeće godine biti otklonjeni i drugi nedostaci i nejasnoće u Zakonu o finansiranju političkih stranaka.
Povodom Predloga zakona, prvo pitanje od značaja za sva dalja razmatranja jeste – ispitivanje stvarnih namera vlade i vladajućih stranaka. U situaciji kad nam, prema svim najavama, ubrzo sledi raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izbora, na tim strankama je da želju za institucionalnom reformom u domenu borbe protiv korupcije dokažu time što će ovaj zakon staviti u skupštinsku proceduru. U toj proceduri trebalo bi da prihvate i sve valjano obrazložene konkretne predloge za popravljanje zakonskog teksta. U suprotnom, ovaj predlog zakona mogao bi da posluži samo kao dekoracija u budućoj izbornoj kampanji.
Programski direktor organizacije Transparentnost – Srbija
Nemanja Nenadić
[objavljeno: 31.10.2006.]
