Izvor: Politika, 29.Avg.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob dva prava: na bezbednost i na privatnost
Predloženi budžet SAD za sajber operacije u 2014. godini iznosi 4,7 milijardi dolara
Godišnji prihod kompanije „Gugl” jepedeset milijardi dolara, skoro kao dvostuki BNP Srbije. Odakle on potiče, kada je sve što kompanija nudi pojedincima putem jednog naloga i šifre potpuno besplatno? Ona prati njihove onlajn aktivnosti, čuva podatke i koristi ih za rad sistema prilagođenog oglašavanja. Svaki korisnik zauzvrat dobija personalizovanu verziju interneta. Profit predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razliku između sredstava uloženih za rad besplatnih servisapojedincima i prihoda od prodaje reklamnog prostora kompanijama. Pravi klijentinisu stotine miliona pojedinaca, već kompanije koje plaćaju oglašavanje. Suštinska roba nije prostor za oglašavanje, već podaci o aktivnostima, ponašanju, sklonostima, željama,strahovima i namerama individualnih korisnika. I sve to lepo piše u pravnoj obligaciji koju svaki korisnik mora štiklirati kao znak da ju je pročitao, a koju retko ko i pogleda.
Sajber bezbednost je na velika vrata ušla u oblast odbrane i politike. Predloženi budžet SAD za sajber operacije u 2014. godini iznosi 4,7 milijardi dolara, skoro kao izdvajanje za agenciju CIA, dok je Velika Britanija namenila šesto pedeset miliona funti za period od četiri godine. Uprkos svetskoj krizi i trendu umanjenja troškova odbrane, izdvajanja za sajber bezbednost se rapidno povećavaju.
Mobilnih telefona danas ima koliko i ljudi, a pristup internetu ima trećina čovečanstva. Digitalni podaci se mogu kopirati neograničen broj puta u obliku identičnom originalu, preuzimati, istraživati, generisati i uništavati.Njihov nadzor u sajber prostoru tehnički je moguć na mnogo mesta, ukoliko oni sami ili njihov saobraćaj nisu zaštićeni kriptovanjem. Digitalne tehnologije i ponašanje ljudi su puni nedostataka koje je moguće zloupotrebiti za napade. Ne postoji ni jedna država sveta koja će se odreći vlastitih nadležnosti na zaštiti društva i pojedinaca. Sukob između i prava na bezbednost i prava na privatnost postoji i granica negde mora biti povučena. Ona je mera efikasnosti državnih institucija i organa. Izbalansiran pristup je neophodan zbog zaštite svih aktera. Ukoliko se u oblast odbrane, bezbednosti, ljudskih prava i obrazovanja, dodaju i interesi biznisa i sve to se pravilno uklopi od strane države, uspeh svih je zagarantovan. Dok svet optužuje agencijuNSA, nije široko poznato da je ona centar oko koga se u SAD okupljaju najvažnije istraživačke, akademske i vojnoindustrijske kompanije, u poznatom biznis inkubatoru i poslovnom klasteru Sajber Merilend.
Najpoznatija izraelski vojnoobaveštajni sastav za sajber dejstva, Jedinica 8.200, za koju se sumnja da je pokrenula mnoge poznate sajber operacije, ujedno je i najveći centar okupljanja IT startap kompanija i poslovnih rešenja u Izraelu. Iz njega je potekla i kompanija „Waze” (interaktivni servis putnih mapa), koju je nedavno kupila kompanija „Gugl“ za 1,1milijardu dolara, koji su uloženi u izraelsku privredu (što je više od polovine procenjene vrednosti Telekoma Srbije za većinski paket akcija). Nakon što je finska „Nokija“ zapala u probleme, bivši zaposleni su uz podršku države osnovali veliki broj IT startap kompanija. Finska je usvojila nacionalnu strategiju sajber bezbednosti u kojoj je postavila sebi cilj da do 2016. godine postane, ni manje ni više, nego globalni predvodnik u sajber bezbednosti i da u to uključi privatni biznis. Nedugo nakon sajber napada malverom „šamun” na računarske mreže najveće naftne kompanije na svetu, „Saudi aramko”, u leto 2012. godine, vlada Saudijske Arabije je odlučila da uloži 5,6 milijardi dolara u digitalne tehnologije i još trideset tri milijarde u narednih pet godina na sajber bezbednost. Zakazala je sajber samit na koji je Finska vlada uputila generalnog sekretara Ministarstva odbrane, da ponudi poslovna i bezbednosna rešenja. Jedna bivša zaposlena u kompaniji „Nokija“, koja je osnovala vlastitu kompaniju je izjavila: „Nokija je bila najbolja stvar koja se desila Finskoj. Sledeća najbolja stvar je bila kada je Nokija propala.“
Ovo je dobar primer da ulazak države u krizu ne sme da obeshrabri, već da bude podsticaj državi i pojedincima u borbi za napredak. Ekonomski problemi nisu obeshrabrilifinsku naciju, koja je i u problemima videla šansu za napredak. Ni Srbija nema nikakvo ograničenje da sve svoje potencijale, pa čak i nedostatke, pretvori u prednosti nacije. Bezbednost, odbrana, ljudska prava, obrazovanje i biznis u sajber prostoru pri tome su isprepletani.
Major VS, autor knjige ,,Međunarodni aspekt sajber ratovanja“
Mr Dragan Mladenović
objavljeno: 29.08.2013.
