Izvor: Politika, 26.Feb.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob Staljina i Bulgakova
Oni koji imaju moć žele da na silu i brzo dođu do kreativnosti, a oni koji su kreativni na margini su, nemoćni, bez sile grupisanog javnog glasa
Na sceni Šabačkog pozorišta 21. februara je premijerno izvedena predstava „Mladi Staljin” u režiji Nebojše Bradića, prema drami „Saradnici” Džona Hodža. Drama prati sukob ruskog pisca Mihaila Bulgakova sa sovjetskim diktatorom u punoj snazi. Beogradska publika imaće priliku da je vidi 1. marta u Beogradskom dramskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozorištu.
Dramu je preveo Đorđe Krivokapić, kostime je uradila Marina Vukasović Medenica, scenski pokret je osmislila Vera Obradović, a muziku je potpisao Zoran Erić. Lik Bulgakova tumači Zoran Karajić, njegovu suprugu Jelenu Deana Kostić, a Staljina Ivan Tomašević. U podeli su i Petar Lazić, Aneta Tomašević, Strahinja Braović, Vladimir Milojević, Sonja Milojević, Ljubiša Barović, Veljko Eraković, Mladen Ognjanović, Slobodan Petranović, Marko Ivanović i Ivana Jokić.
U čemu je ključ Staljinovog sukoba sa piscem Mihailom Bulgakovom?
Sukob je samo na prvoj liniji radnje, onom što je vidljivo. Mnogo važnije je prepoznavanje svojih osobina u onom drugom sa kojim se sukobljavamo. Ključ drame je u lepoti igre sa zamenjenim ulogama. Svako menja ono što nema. Bulgakov hoće moć, a Staljin kreativnost. To je drama univerzalnog, ali i posebnog značenja. Mi ovde i sada je lako čitamo. Oni koji imaju moć žele da na silu i brzo dođu do kreativnosti, a oni koji su kreativni na margini su, nemoćni, bez sile grupisanog javnog glasa. Ali, pamćenje ukazuje da je to samo prolazni istorijski trenutak. Trenutak koji nagoveštava, sluti i opominje na strašne stvari...
„Mladi Staljin” Džona Hodža je ove sezone najpopularnija predstava u Nacionalnom teatru u Londonu. Kako je došlo do realizacije šabačkog projekta?
Komad „Mladi Staljin” odnosno „Saradnici”, koji puni salu Nacionalnog teatra u Londonu i oduševljava bez izuzetka, preporučili su mi moji londonski prijatelji. Brzo i lako ga je preveo Đorđe Krivokapić. Kod beogradskih pozorišta nije postojao interes. Šabački kolega Zoran Karajić i prijatelj Miloš Milošević prepoznali su vrednosti teksta i, uprkos finansijskoj situaciji u kojoj se nalaze, postali saradnici na ovom projektu.
Kao jedan od prethodnih ministara kulture, kako gledate na aktuelno stanje u ovom segmentu društva?
Slika koju vidim daleko je od ružičaste, kao i vremena u kojima živimo. Svest o važnostikulture nije bila mnogo veća ni u vremenu u kome sam započeo svoj mandat. Uz ogromne napore uradio sam samo deo onoga što sam planirao. Čitav kontekst je veoma nepovoljan kod nas, u Evropi, u velikoj većini zemalja u svetu i, budući da je tako, logično bi bilo da u najtežim vremenima na čelu institucija kulture budu najbolji i najkompetentniji. Nisam uveren da je sada takav slučaj. Nasuprot. Slučaj Narodnog muzeja u Beogradu još uvek nije rešen. Za vreme vašeg mandata pokrenut je drugi idejni projekat. Ipak, zdanje će izgleda na kraju biti samo našminkano?
Duboko sam uveren da je sve što smo moji saradnici i ja uradili bilo veoma promišljeno, odgovorno i stručno planirano i sprovedeno. Projekat Narodnog muzeja je vođen sa velikom pažnjom i jasnom vizijom. O tome postoji veoma pouzdana dokumentacija koja svakog trenutka može biti stavljena na uvid i tako ponovo pokrenuti proces temeljne rekonstrukcije.
Kako se obezbeđuje novac za kulturu, odnosno šta je presudno da se napravi pomak u budžetu za ovu oblast?
Nažalost, novac za kulturu se zaista sada „namiče” i dok je tako pomaka neće biti. Bilo bi važno da se promeni neznanje, proizvoljnost i neodgovornost ljudi koji donose odluke, a čija je moć veća od ministra kulture. Te promene su verovatno najteže, ali nisu nemoguće.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 27.02.2013
