Izvor: RTS, 01.Feb.2011, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski procesi bez kraja
Zbog sudskih procesa koji traju i po četrdeset godina, više hiljada građana Srbije trenutno tuži državu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Domaćem sudstvu potrebno još stručnog osoblja, smatraju stručnjaci. U Ministarstvu pravde kažu da je u toku izrada plana kojim će se rešiti problem starih predmeta.
Pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu razmatra se oko 5.000 predstavki kojima su građani tužili Srbiju za povredu ljudskih prava. Kako je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pravni zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić, građani se obraćaju tužbama najčešće zbog dužine sudskih postupaka i sporosti u izvršenju pravosnažnih presuda.
Više je razloga zbog kojih sudski sporovi u Srbiji traju i po četrdeset godina. Raniji Zakon o parničnom postupku dozvoljavao je da se prvostepena presuda ukine i po nekoliko puta, pa je to dovodilo do dugog trajanja. Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu sudi se devet predmeta koji su podneti još šezdesetih godina prošlog veka.
"U većini tih postupaka dešavalo se da neka od stranaka, u nekim čak i obe - preminu, pa je dolazilo do prekida postupaka. Negde je taj prekid trajao 15 godina i više, tako da nisu to predmeti u kojima se 30 godina neprekidno sudi i ne rešavaju se", kaže portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu, Gordana Vuković.
Sudije smatraju da problem nije samo do njih i administracije već i do stranaka. Tvrde da tužena strana uvek traži način da zloupotrebi zakonom propisana ovlašćenja, izbegava ročišta i odugovlači postupak. Advokati tvrde suprotno.
Veliki broj predmeta
"Ukoliko sudija tačno zna šta treba da radi po predmetu, on ima procesne mogućnosti da eliminiše nedostatke, iznese dokaze koji su potrebni i donese u najkraćem roku presudu. Prema tome, najveća odgovornost je na postupajućem sudiji", rekao je advokat iz Požarevca Srbislav Stojanović.
Razlog što suđenja traju dugo jeste i to što sudije imaju mnogo predmeta, a malo pomoći i nemaju, kažu, dovoljno radnog prostora, pa jednu sudnicu deli dvoje sudija. Međutim, ima i onih koji smatraju da se stil rada sudija decenijama nije menjao.
"Smanjenje broja sudija koje je izvršeno u Srbiji povodom poslednje reforme moralo je biti praćeno povećanjem broja drugog stručnog sudskog osoblja. To su sudijski pripravnici i sudski saradnici koji bi pomogli sudiji da pripremi predmet tako da bi mogao da izađe sa njim na kraj", kaže dekan pravnog fakulteta, Vesna Rakić-Vodinelić.
Ministarka pravde Snežana Malović istakla je da su suđenja koja traju decenijama nasleđena, a da je reforma pravosuđa sprovedena kako bi se između ostalog i taj problem rešio.
Malovićeva dodaje da se rezultati ne mogu očekivati preko noći i najavljuje da je u Ministarstvu u toku izrada plana kojim će se rešiti problem starih predmeta.
